У суботу 2. септембра, на Тргу између цркава у Будви, пољској нобеловки Олги Токарчук уручена је интернационална награда „Књижевни пламен“. Награду је доделио жири којим је председавао перуански писац Марио Варгас Љоса, такође нобеловац. На церемонији доделе награда говорили су проф. др Александар Јерков, академик Синиша Јелушић и директор Сектора за издавање књига у Службеном гласнику Петар Арбутина.

Дан раније, у петак 1. септембра, у оквиру фестивала „Ћирилицом“, у цркви Санта Марија ин пунта одржана је и преводилачка радионица под називом „Искуства превођења Олге Токарчук“, у којој су учествовали следећи преводиоци: Павел Печ, Ноами Петнеки, Катја Волтерс, Јана Карпенко, Кристина Годун, Карол Лесман, Јелена Јовићевић, Јана Унук, Милица Маркић, Маријана Јелисавчић, Мирјана Фрау Гардиновачки.

„Ово је јединствен модел разговора о књижевности и искрено се надам да ће се наставити. Треба само да имамо писца који има оволики број превода на стране језике, то је основни предуслов. Оно што је јако важно и надам се да ће се колеге сложити, један мађарски мислилац Бела Хамваш је рекао да сваки језик има своју тајну и ту тајну зна само тај језик. Пренети ту тајну у други језик значи бити саговорник у истој равни тог језика. Ја верујем да су сви људи овде управо такви саговорници дела Олге Токарчук, као што сам ја њен верни читалац“, изјавио је Петар Арбутина.

Арбутина је такође истакао да се нада ће Службени гласник наставити да издаје књиге Олге Токарчук, као што је то и до сада била Гласникова пракса.

Ауторка се захвалила организаторима на позиву за радионицу, похваливши модел при којем се писац среће и разговара са преводиоцима, пожелевши притом срећу Будви и Боки у кандидатури за европску престоницу културе.

Милица Маркић, преводилац дела Олге Токарчук у издању Службеног гласника, такође је похвалила модел према којем је радионица спроведена.

„Ми смо говорили о стварима које се тичу нас и нашег посла и о ономе што нас покреће у свему томе. Ово је врло тешка тема, нигде није лако, а нарочито не на нашим просторима. Није лако да пратимо континуитет Олгиних књига и да их како оне излазе ми објављујемо. Али ми то радимо и књиге Службеног гласника су први објављени преводи у региону“, истакла је Милица Маркић.