У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 12. јуна, представљана је књига ПОЛИТИКА ЗА ДЕЦУ Све што нисте ни знали да желите да знате о родитељству данас Јоване Папан.

На представљању књиге, објављене у Гласниковој новој едицији „Књигаоница“, чија је уредница Весна Смиљанић Рангелов, осим ауторке и уреднице, говорили су проф. др Јован Мирић, професор развојне психологије на Филозофском факултету БУ, и Петар В. Арбутина, извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига.

Јована Папан рођена је 1977. у Београду. Завршила је Факултет музичке уметности на Универзитету уметности у Београду. Радила је као новинар, колумниста и уредник у часописима Мама, Трудноћа, Родитељ & дете, НИН, Нова српска политичка мисао. Аутор је бројних текстова, који су побудили пажњу јавности, о популарној култури, културној политици, медијима, политици, родној политици, образовању, педагогији, родитељству. Главни је уредник популарног сајта за родитеље Детињарије.

Збирка есеја Јоване Папан прати утицаје глобализације и транзиције на српско друштво кроз обично занемарену перспективу родитељства и одрастања, а захваљујући сочним примерима и духовитим опаскама, чита се у једном даху, забележила је, између осталог, у својој рецензији ове књиге, др Жељка Бутуровић, психолог и научни сарадник на Институту друштвених наука у Београду.

Арбутина је запазио да је ауторка смело и сликовито приказала и анализирала савремене трендове у васпитавању деце, оригиналном синтезом личних искустава, породичне историје и најновијих истраживања. Према његовим речима, Јована Папан је образована млада жена с развијеном културом критичког мишљења, која оштроумно разматра данашњу преовлађујућу, нормативну агенду исправног подизања деце.

„Књига приказује однос према васпитању деце као тоталитет који је стога и довољан аргумент за ширу дискусију о томе шта је дечја психологија и проблеми с којима се они сусрећу, а посебно је важно то што указује на смерове за решавање таквих проблема“, оценио је он приметивши, такође, и да наслов књиге, помало саркастичне природе, заправо с намером отвара простор за такво размишљање и анализу тих проблема.

Мирић је оценио да је књига богато штиво, писано на основу знања бројних других научних дисциплина, а да су теме обрађене с пуно смисла за хумор.

„Није лако говорити о овој књизи из више разлога: најпре јер она стручњаке из области којој и ја припадам и не гледа посебно позитивно, али и зато што је она блиска мојим погледима на родитељство, као и због тога што је несумњиво реч о богатом штиву у којем се преплиће низ научних дисциплина, а које ауторка особеним стилом, духовито уклапа у једну интересантну целину“, навео је он.

Професор Мирић је такође напоменуо и то да је ова књига уједно и својеврсна дијагноза епохе у којој живимо, где подаци изложени у њој заправо јесу у служби једне такве илустрације, док је становиште ауторке здраворазумско и нормално.

„Ово је заправо драгоцено штиво да га држимо уз себе и мислимо добро о свакој реченици коју прочитамо, али и одличан почетак серије оваквих књига које би требало да обрађују и друге сличне аспекте родитељства и околности у којима деца данас одрастају, а у којима ја не видим превише разлога за оптимизам“, истакао је професор Мирић.

Весна Смиљанић Рангелов је говорила и о концепцији нове едиције у којој је премијерно објављена ова књига, а која је, како је навела, намењена храбрим родитељима с негованом читалачком навиком, који преиспитују стварност, поштују уметност и схватају значај културе у одрастању своје деце.

Осврнула се уједно и на свој први сусрет с ауторком, истичући да се приликом припреме књиге посебно водило рачуна о томе да она са свих страна обилује здравим разумом.

Ауторка је најпре изразила захвалност свима који су помогли да књига буде објављена, напоменувши да је први есеј на ову тему написала пре 12 или 13 година, када су и њена деца била мала, а да јој је бављење тим темама у одређеном смислу олакшало и само родитељство, јер је истовремено разумевала и сложеност ове теме и контекста који је прати.

„Стално нам се сервирају различити модели понашања, које конформистички прихватамо, махом и свесни њихових мана, па се тако, неоправдано, стиче утисак да је данас, у окружењу бројних савремених технологија и знања, неуспех одгојити несавршено дете. То родитеље ставља пред велики притисак и често узрокује незадовољство, а неретко и одустајање, а потом се, према истом моделу, формира и цело друштво, без јасног циља и смисла“, констатовала је ауторка, а затим додала да су ипак приметне и одређене позитивне промене и да треба наставити борбу у том правцу. „Ја се, пре свега, надам да се неће одустати од борбе за здрав разум“, закључила је Јована Папан.