У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 19. марта, представљена је књига АВАНГАРДНИ МИТ ЧАПЛИН Бојана Јовића.

О овом несвакидашњем, и те како вредном ауторском и издавачком подухвату, осим аутора, говорили су Снежана Савкић, докторанд Филозофског факултета у Новом Саду, Гојко Тешић, уредник издања, Петар В. Арбутина, извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига, и аутор.

Арбутина је напоменуо да се ова књига „дуго кувала“, и посебно нагласио њен квалитет у визуелно-графичком погледу.

„Ко год буде погледао књигу, разумеће и једно и друго о чему говорим – и зашто се дуго припремала, али и утисак који оставља на читаоца“, рекао је он.

Јовићева књига је, како је навео Арбутина, настала на темељу изворног истраживања грађе из више европских књижевности и, као таква, представља наставак Јовићевог пионирског истраживања чаплинизма код нас, али и оригиналан допринос изучавању поетике и естетике домаће и светске авангарде, као и чаплинизма у књижевности и уметности.

Снежана Савкић је нагласила да је реч о мултимедијалној књизи, којом се индиректно поставља питање где данас егзистира и истрајава Чаплин, имајући у виду, с једне стране, контекст немог филма у којем је он својевремено стварао, а са друге одлике дигиталне културе која је данас актуелна. Она је, стога, препричала и занимљиву анегдоту да је наш угледни писац, професор на универзитету у САД, Владимир Пиштало желео да предаје својим студентима о Чаплину, али је био шокиран када је открио да бројни међу њима нису ни чули за њега.

„Посебно је занимљив преглед – попис важних стваралаца из науке и уметности који се може наћи у књизи, а на чије стваралаштво је Чаплин имао утицаја - таквих имена има и код нас, у нашој култури, попут Бошка Токина“, навела је она.

Тешић је констатовао да је ово по свему изузетна књига, која је јединствена и у светским оквирима, али и да је, нажалост, судбина малих култура, попут наше, таква да оваква дела често остану непримећена.

„Иако се ова књига појавила још око прошлогодишњег сајма књига у Београду, до сада је готово непримећена у нашој културној јавности, што је несхватљиво, јер би морало бити супротно“, оценио је он.

Уредник је такође нагласио да је упитно и то да ли је и сам аутор свестан значаја ове његове књиге, која је својеврсни дар нашој култури, који је капиталан и трајне вредности.

„Овакве књиге по опреми и садржају није било код нас у последњих десетак година и јако ми је жао што је сајамски жири није приметио, али је то можда и резултат тога што Јовић не припада никаквом клану“, пожалио се Тешић.

Јовић се захвалио издавачу и уреднику на стрпљењу и помоћи у припреми ове књиге, напоменувши да је све што има потенцијално значење настојао да стави у функцију тумачења феномена - Чаплин.

„На њега се може ’налетети’ сасвим неочекивано, у делима најразличитијих других стваралаца, што је потврда да су његов лик и дело имали утицај на многе од њих, али и тога да се авангарда најисправније може тумачити као мрежа стваралаштва“, казао је он.

Јовић је констатовао да је филм ударна уметност авангарде, а Чаплин несумњиво прва мегазвезда, што анализу мита о њему чини нимало лаком.

„Ова књига је резултат настојања да се једна озбиљна теоријска тема, коју прате бројни извори и практичне потврде, озбиљно и темељно анализира и представи читаоцима“, рекао је он.

Бојан Јовић (1963) рођени је Београђанин који је у свом граду завршио образовање и запослио се у у Институту за књижевност и уметност, у коме је данас директор. Ту руководи пројектом „Српска књижевност у европском културном простору“. Објавио је око 200 стручних радова и неколико књига: „Лирски роман српског експресионизма“, „Поетика Растка Петровића“, „Рађање жанра: почеци српске научне фантастике“, „Јунаци модерних времена“...