У уторак, 28. маја, у књижари „Геца Кон“ одржана је промоција књиге ГЕРОСЛАВ ЗАРИЋ ГЕРА, ЧАРОБЊАК СЦЕНЕ Живадина Митровића

О књизи су, осим аутора, говорили Александар Милосављевић, Небојша Брадић и Гордана Милосављевић Стојановић.

На почетку је уредница Гордана Милосављевић Стојановић подсетила на дивног човека, колегу и изузетног познаваоца уметности Живадина Митровића, који је ову монографију писао скоро до последњег дана, не одустајући од тога да је монографија о Герославу Зарићу нешто важно, изузетно значајно за српску културу и да тај пројекат мора да се заврши без обзира на то колико је он имао снаге. „Занимљивости из Гериног живота, али и јако добро познавање и разумевање уметничког дела јесте нешто што ову монографију чини изузетном, а Живадин је умео да препозна важне људе у српској култури који заслужују својим делом, пре свега, да добију овакву монографију, телевизијску емисију и да буду представљени јавности“, приметила је Гордана. „Зарић је тихи уметник, пре свега скроман и добар човек, бескрајно креативан, бескомпромисан када је посао у питању и врло благ када је реч о пријатељима“, открива она. У овој књизи сабрано је десетак текстова значајних српских драмских уметника, редитеља, драматурга, критичара, који обликују књигу на специфичан начин, што је још један показатељ начина рада Живадина Митровића, који се трудио да окупи различите људе, оне који најбоље познају дело Герослава Зарића. „Ово је и једна озбиљна, научно утемељена монографија, која садржи представе, једну животну причу и једну озбиљну ликовну анализу Гериног стваралаштва и сликарства, имамо и приче његових најближих сарадника, делове Гериног казивања о важним и занимљивим тренуцима из приватног и пословног живота“, открива она. „Заиста мислим да смо успели да направимо једну важну и вредну монографију за српску културу“, закључила је она.

„Аутор Живадин Митровић овом послу приступио је на начин из ког је потпуно јасно да некога цените, изузетно поштујете, да његов рад разумете и да имате адекватно знање да приступите теми. Он је био и новинар па је имао и слуха за теме које подразумевају истраживачки приступ, које се раде на дуге стазе, које претпостављају темељну, озбиљну припрему, након које долази реализација“, рекао је у уводном делу приређивач Александар Милосављевић. Додао је дао му је част што је имао везе са овом књигом у којој је представљен не само развој Герослава Зарића као уметника већ и прилика да о њему сазнамо нешто из угла људи који су с њим сарађивали као редитељи. „Ову књигу доживљавам и као уџбеник, а волео бих да моје колеге ову књигу узму у руке не само да дознају ко је и какав је као сценограф Герослав Зарић већ и да науче нешто о процесу рада, о мишљењу о позоришту, о размишљању о театарској уметности“, поручио је он. „Са Гером сам сарађивао не само као позоришни критичар, већ и као уметнички директор, директор драме, селектор фестивала и био сведок начина на који сценограф, када је паметан и креативан, користи амбијент, отворен простор под ведрим небом и постаје саучесник у његовој трансформацији у простор за игру. У тој игри коју иницира редитељ својом креативношћу такође је важно да сценограф разуме и познаје глумце и начин на који ће им омогућити да и они оживе у том простору, а да и тај простор оживи као простор игре. Из ове књиге моје млађе колеге научиће да разумеју сценографију“, закључује приређивач.

„Мислим да је ова књига поуздано сведочанство о уметнику и његовом путу од оних нејасних почетака и тежњи које је имао као млад човек, па до некога ко креира савршено дело које се налази на крају тог пута“, казао је Небојша Брадић. Он примећује да ће се дело тумачити и читати на различите начине, али да се оно не може оспорити јер стоји чврсто и тако какво јесте дефинисано кроз све мене кроз које је пролазио његов креатор. „Мени је ова књига инспиративна када је читам, јер пролазим део једне уметничке биографије, али и много више, живот уметника, односно уметничку судбину“, открива Брадић. Он се присетио и драгог Живадина Митровића и приметио да је ова књига први пут нешто што је део његове праве професије као историчара уметности. „Имамо прилику да се бар у неколико поглавља суочимо са есејистичким потенцијалом који ова књига има и она је због тих неколико поглавља узбудљива као неко читање уметника од неког ко уметност зна, доживљава и носи“, истакао је Брадић. Он додаје да је један од најлепших тренутака у овој књизи есеј у којем Живадин говори о томе када представа прелази до гледаоца, који је преузима, при чему та магија, коју нуде сценограф, редитељ, глумци и сви остали сарадници, једноставно остаје на ономе ко то носи. „По тим представама, којих се сећамо, вероватно ћемо и даље носити идеју коју ова књига има, а ово је један могући пресек каријере и улоге Гере Зарића у српском позоришту и српској култури“, закључио је Брадић.

Герослав Зарић је казао да је Живадин најбољи избор за такво штиво, јер се као историчар уметности дуго бавио ликовним уметницима, а с друге стране, био је и одличан познавалац позоришта. „Поред мене је пратио процес рада у позоришту, код мене је био готово свакодневно, а водили смо и дуге разговоре. Када је Живадин клонуо, нисам се надао да ће књига изаћи. Сада када је на столу, нажалост, нема више Живадина, што ми не дозвољава да се књизи у потпуности радујем“, признао је Зарић.