У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 27. новембра, представљена је књига ЕКОНОМСКЕ И ДРУШТВЕНЕ ПОСЛЕДИЦЕ РАТА У СРБИЈИ Драгољуба Јовановића.

О књизи су говорили Срђан Јовановић, унук Драгољуба Јовановића, Владимир Павловић, преводилац издања, и Петар В. Арбутина, извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига.

Ова студија Драгољуба Јовановића (1895–1977) објављена је у Француској 1930, као део збирке Економска и друштвена историја Светског рата, коју је Карнегијева фондација за међународни мир штампала у едицији која обухвата 230 студија публикованих од 1919. до 1940. године. Јовановићева студија била је једини наслов из „Српске серије“ у тој едицији, а сада ју је Гласник уврстио у своју едицију Велики рат, коју уређује Борисав Челиковић.

Арбутина је констатовао да је ова књига чекала скоро 100 година да буде преведена с француског на српски језик и објављена, а до тога је дошло захваљујући потомцима Јовановића. Овај плодни стваралац је после 1947, након што је на монтираном процесу осуђен на 10 година робије, потпуно скрајнут, да би његова дела из домена хуманистичких наука почео да објављује управо Гласник, пре десетак година.

Јовановић је, осим статистичких података, написао свеобухватну студију у којој је представљена атмосфера током Првог светског рата, као и оно што му је претходило и шта се збивало након рата.

„У књизи ћете наћи податке који ће вас истовремено фасцинирати, али и згрозити, јер је реч о јединственом примеру у историји где је скоро 90 одсто мушког дела становништва једне државе било мобилисано у оквиру једног рата - то су стога размере наше трагедије, али и срамоте, имајући у виду наш однос према тим чињеницама“, констатовао је Арбутина, напоменувши, такође, и то да нам ова књига стога може помоћи да се приближимо истини о највећем страдању Срба у новијој историји.

Павловић је изразио жаљење што српски читаоци не могу да читају књигу у оригиналу, јер би, свакако, уживали и у савршеном познавању француског језика Драгољуба Јовановића.

„То је пример проживљеног језика, као да је реч о матерњем, а не само изврсног знања и употребе француског језика“, приметио је преводилац књиге, који је истакао да Јовановићево дело, нажалост, није довољно проучено.

Он је уједно скренуо пажњу будућим читаоцима на то да студија садржи много података о којима се до сада није знало, али и на то да је богата анегдотама у којима се детаљније описују патње народа који је остао у Србији.

„Рат приказује људе у њиховом правом светлу, а подаци у овој књизи дају дубинску димензију свему томе, што не успева великом броју аутора“, истакао је он.

Срђан Јовановић се осврнуо на сплет случајности, како их је сам назвао, које су, најпре, довеле до тога да књига буде написана, као и на оно што је, деценијама након тога, утицало на то да она буде преведена и објављена на српском језику. Подсетио је на то како је дошло до његове сарадње с Гласником и признао да су његова сестра и он дали себи обавезу да објаве све што је њихов деда написао. Нагласио је да се ова књига издваја по изворима, на основу којих је написана.

Драгољуб Јовановић је студирао у Француској, докторирао је на Правном факултету на Сорбони, а за своју тезу добио је престижну награду Француске академије наука. После Великог рата, изабран је за професора на београдском Правном факултету и укључио се у политички живот, пропагирајући левичарске и социјалистичке идеје, уједно критикујући режим. Време Другог светског рата провео је у Београду, али није потписао Недићев Апел интелектуалцима српског народа. После Другог светског рата био је биран за посланика у Скупштини, где је критиковао успостављање ауторитативног режима. Ухапшен је 1947, а током боравка у затвору, где је велики део времена провео у самици, написао је књигу размишљања о моралу – Ведрине. Ова књига ускоро би требало да буде објављена у издању Гласника.