У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 6. фебруара, представљенa је књига ИВО АНДРИЋ. ИСТОРИЈА И ПОЛИТИКА - Прилог проучавању југословенских и српских политичких и културних односа са Аустро-Угарском, Немачком и Аустријом Душана Глишовића, професора германистике на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

О књизи објављеној у библиотеци Сведоци епохе, осим аутора, говорили су и професор емеритус др Драган Стојановић, проф. др Гојко Тешић и Петар В. Арбутина, уредник овог издања и извршни директор Сектора за издавање књига у Службеном гласнику.

Арбутина је подсетио на то да ово дело истовремено представља и својеврсни наставак Глишовићевог „читања“ Андрића, започет првим томом књиге ИВО АНДРИЋ, Краљевина Југославија и Трећи рајх 1939–1941, коју је написао пре неколико година и такође објавио у издању Гласника, а да обе књиге скупа отварају до сада невиђене перспективе у тумачењу Андрића.

Стојановић је оценио да је ово дело заправо једна сложена студија идеја која се може окарактерисати и као незаобилазна збирка великих фуснота из његове прве књиге о Андрићу, а која помаже рашчишћавању бројних вишедеценијских нејасноћа и заблуда које прате Андрићев лик и дело.

„Мени се најпровокативнијим чини тумачење Андрићевог брзог успона за време Милана Стојадиновића и уопште њиховог односа, који Глишовић изразито педантно прати и описује“, казао је Стојановић нагласивши уједно значај прецизности Глишовићевих интерпретација, којима он дубински представља Андрићев психолошки портрет.

Тешић је оценио да је реч о једној од оних књига пред којима се мора „скинути капа“, али и да је она дело аутора и интелектуалца који, нажалост, трпе због квалитета свог рада, што је пак најбољи показатељ тога колико је данас овдашња култура удаљена од својих истинских фундамената.

„Глишовић је у обе своје књиге о Андрићу уложио немерљиву енергију, брутално поштујући сваку чињеницу до које је дошао мукотрпним радом и истраживањем по архивама, а сама књига провоцира на полемички дијалог о једној од најважнијих културолошких тема на овим просторима“, истакао је Тешић.

Он је такође констатовао и то да је Иво Андрић истовремено и један од највећих интелектуалаца, али и енигми на овим просторима.

„Он је важна чињеница сваке од појединачних култура на овим просторима, самим тим и целокупне југословенске културе, али и шире – европске и светске културе“, нагласио је Тешић.

Захваливши се најпре говорницима, издавачу (Служеном гласнику) и свима који су учествовали у припреми његове нове књиге, Глишовић је, између осталог, констатовао да Иво Андрић и његово дело представљају уједно и највреднији извозни производ српске, босанскохерцеговачке, хрватске и целокупне југословенске културе, али и да то није довољно, већ да се о њему и његовом делу мора изнова писати.

„Андрић је на овим просторима постао култна фигура о којој се пише на различите начине, често и на тај начин што се он провлачи кроз блато. Али то не треба да изненађује, јер је то честа појава када се говори о неспорним величинама, што он, без сумње, јесте“, рекао је Глишовић осврнувши се истовремено и на свој рад на овој књизи и изазове с којима се сусретао у том послу.

Мало је светских писаца чија биографија и књижевно дело сједињују у тако високој мери историју и политику као што је то у случају Иве Андрића. Његов живот покрива оба светска рата и стварање обе Југославије. У многим историјским догађајима везаним за судбину Босне и Југославије био је посредни и непосредни учесник. Познавао је велики број политичких личности и био сведок крупних историјских догађаја. У недостатку смелости или знања да се укаже на политички садржај његовог дела, с временом се, уз дужно поштовање према ретким изузецима, све више учвршћивала представа о њему као приповедачу о прошлим временима, а посебно о Босни под турском влашћу. Ова књига доприноси разбијању те представе.