У уторак 1. марта, у књижари „Геца Кон“, представљена је књига Моја здрава Србија Јелене Зелинске и Татјане Рибакове.

О књизи су говорили ауторке Јелена Зелинска, писац и новинар, Татјана Рибакова, новинар, добитница награде Међународног конкурса пословне журналистике, и уредница издања Весна Смиљанић Рангелов.

Роман-водич Моја здрава Србија део је трилогије Балкански путник, и за сада једино дело из триптиха преведено на српски језик, а објављени су и наслови Моја лепа Србија и Моја укусна Србија, такође из пера ове две руске ауторке.

„Наш књижевни пројекат смо Татјана и ја почеле пре четири године када смо написале прву књигу Моја лепа Србија. Није била замисао у почетку да објавимо књигу, већ смо желеле више да забележимо своје утиске о доживљајима који су нас очарали у Србији, где живимо последњих осам година“, открила је Зелинска о самом процесу настајања књиге. Тако је прва књига заправо збир утисака о Србији, који су делили у виду фрагмената на Фејсбуку, што је изазвало огромну читаност будући да је имало између 50.000 и 60.000 прегледа.

Како је коауторка Зелинска навела, највише су им стизала питања о кулинарству, српском јеловнику, и онда су схватиле да постоји реална потреба за другом књигом Моја укусна Србија, као омнибус разних путописних прича о људима и храни.

„Наишла је пандемија која још траје, и биле смо свесне да ће људима бити веома нарушено здравље. Тако се родила идеја за ову трећу књигу Моја здрава Србија, као резултат наших истраживања и путовања“, открива Зелинска. „Татјана и ја смо се поделиле и свака је ишла у половину бањи описаних у књизи. Сматрам да је Србија најбоља земља за рехабилитацију“, истакла је списатељица.

Зелинска се доста удаљила од новинарства, увелико је афирмисана књижевница која је написала запажене романе и збирке прозе као На рекама вавилонским (историјска тематика), Јабука од јабуке (књига прича), Кућа са погледом на Крф, Дуго сећање, Црни бисер са зеленим одсјајем. Од најновијих дела белетристике продуктивна ауторка је издвојила своје најновије романе Сенке моје улице и Балкански Декамерон, од којих је овај други управо објављен у Москви.

Серијал о Србији је на руском говорном подручју доживео велику популарност, а на друштвеним мрежама изазвао је на десетине хиљада коментара. Татјана Рибакова је објаснила да се у путопису налазе многе популарне бање, али и оне мање познате које су оне откривале.

„Знала сам да је Србија једна лепа земља. А онда сам се у то уверила кроз путовања. Иначе сам пропутовала у животу велики део света, и слободно могу рећи да је Србија међу најлепшим земљама на планети и апсолутно најбоља за одмор и здравље“, рекла је Рибакова и истакла да су њихове књиге колико о људима толико и о самој Србији.

Уредник издања Весна Смиљанић Рангелов је оценила да је овде у питању хибридни жанр, путопис, документарна проза, роман-водич, чега нема више толико у савременој књижевности, у продукцији издаваштва. Она се у почетку питала зашто би се објавила књига о Србији, када о земљи готово све знамо и имала је недоумицу да ли је она потребна. Онда је схватила да је веома занимљиво читати поглед других, странаца на нас саме, из другог угла, како нас виде Рускиње из личног доживљаја.

„Књига нас веома може изненадити, где ћете открити шта све не знате о нечему што сте мислити да знате“, први су утисци уреднице књиге. „У бањама се може купити бањска вода, што је фасцинантно, а откривамо и да је чувени писац Артур Кларк желео да пише о планини Ртањ колико га је одушевила“, навела је Смиљанић Рангелов.

Чак више од 500 фотографија је израдио Марко Долаш, глумац и ТВ водитељ, који се од почетка укључио у цео књижевни подухват.