У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 25. априла, представљена је књига НЕЗАПАМЋЕНИ СВЕТ Виктора Сегалена.

На представљању књиге, која представља један од врхунских француских етнографских радова у форми романа, говорили су др Александра Манчић, књижевник и преводилац овог дела и Јовица Аћин, уредник издања.

Реч је о делу захваљујући којем се Сегален с правом сматра једним од највећих савремених писаца и песника и, истовремено, незаобилазним истраживачем егзотичних култура. Јовица Аћин је скренуо пажњу на добар превод Александре Манчић и једнако добар поговор. Он је подвукао да је аутор показао да брисање различитости није увек пожељно и да су у колонијално доба уништаване локална традиција и религија.

„Сегалена су слике Пола Гогена подстакле да се позабави обичајима неких племена полинежанских острва и то је први етнографски роман, написан и штампан 1907. године.  Књига је, међутим, прошла незапаженo да би постала хит тек после пола века“, рекао је Аћин. Такође је истакао и то да се у овој књизи може препознати нешто што је наша историја и да нас она упозорава на то да не заборавимо себе, јер прихватајући глобализацију, губимо делове сопственог идентитета, односно губимо сами себе.

Александра Манчић је рекла да је Сегаленова књига први озбиљни покушај да се проникне у нестајање једне културе: „Сегалена су прогласили за заступника права на разлику, а Жан Малори је дао нови живот овом делу објавивши га у колекцији покренутој у издавачкој кући Плон“.

Манчићева је нагласила да је ово дело студија која нуди размишљање о проблему судара култура и цивилизација. „Ово је једно трагање, откривање и покушај да се проникне у друге светове, а пола века по објављивању, у јеку етнографског истраживања, ова књига је откривена као први етнографски роман у европској култури“, констатовала је она нагласивши такође и да је реч о фасцинантој причи коју су испричали сами Маори – Тахићани суочени с европском цивилизацијом и освајањем.

Незапамћени свет, чији је јунак полинезијски приповедач, дочарава живот последњих многобожаца на полинезијским острвима сликајући обреде и светковине у тахићанском друштву с краја XVIII века. Искрцавањем Европљана, првенствено енглеских методистичких мисионара наоружаних Библијама и моралним прописима, почиње урушавање тог друштва. Управо тај европски насртај изазваће искорењивање једног неспутаног света и показаће се као већма истребљивачки и ужаснији од свих древних масакра. Сегален се усудио да проговори о злу које мисионарство уноси у душе и о свакојаким штетним учинцима уплитања у живот невиног света. Такво смртоносно уплитање наводне цивилизације у живот нетакнутих племена и народа у дивљим и драгоценим забитима планете траје до наших дана.