У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак, 10. септембра, представљена је књига Ане Бикове САМОСТАЛНО ДЕТЕ ИЛИ КАКО ДА ПОСТАНЕТЕ „ЛЕЊА“ МАМА.

На представљању су говорили редактор издања Александра Трајковић, педагог и ТА практичар, Лука Николић, истраживач на Институту за педагогију и андрагогију и докторанд Филозофског факултета (Катедра за педагогију), водитељ и новинар Ирена Стојановић и Весна Смиљанић Рангелов, преводилац и уредник издања.

Александра Трајковић се осврнула на то откуда потреба да причамо о самосталности. „Моја досадашња пракса говори у прилог томе да самосталност ишчезава, не само међу децом већ и међу родитељима. Сусрећемо са проблемима углавном са родитељима који су у крајностима ‒ или занемарују, или презаштићују дете“, приметила је она. „Ана Бикова нам је дала прилично добар и практичан инструмент и згодну помоћ и описала највећи број ситуација у којима ми као родитељи грешимо“, истакла је Трајковићева и додала да се све то преноси и на институције, уз поруку читаоцима да ће, када прочитају књигу, разумети где се налазимо и ми као појединци, али и читав систем. „Иза лење маме стоји много рада, много промишљања, нешто што је свакодневни живот и што нам промиче. Лења мама је живот који је комфоран и за дете и за мајку, а ова књига нам помоћу врло илустративних примера олакшава васпитање“, закључила је она.

„Ова књига је слојевита и можемо је посматрати из различитих углова. Као читалац можете јој приступити као да је роман, врло питак, а можете је читати као родитељ и добити врло практичне савете како да се деца васпитавају и како да се о њима води брига. Коначно, научна димензија и преиспитивање различитих ставова јесу и основне вредности ове књиге“, приметио је Лука Николић. Он је издвојио занимљив део књиге у којем се говори о томе у ком моменту детету треба дати алат и када је право време да се започну одређене активности. „Морају се обавезно узети у обзир интересовања детета, оно се мора ослушкивати. Ту видимо да га треба изложити сензацијама из реалног света, а с друге стране, контекстуално је примењена теорија Виготског о културно условљеном развоју. Свако дете је појединац и има своје вредности и снаге, које ми као родитељи треба да негујемо“, истакао је он. „Лења мама не значи лењост у негативном смислу, већ означава вођену самосталност, бригу која води у другом правцу у односу на конвенционалну бригу“, закључио је Николић.

Ирена Стојановић је нагласила да је ова књига одлична зато што се родитељи проналазе у њој и виде где греше у родитељству, као и због тога што нам указује на пут којим треба ићи и олакшава васпитање деце.

Уредница Весна Смиљанић Рангелов открива да књига је објављена у Русији 2016, а до 2019. преведена је на 14 језика, што говори о томе да је ово питање од ширег значаја. Родитељи који презаштићују децу одгоје дете које није способно за самосталан живот, а ни родитељ више није способан да пусти дете да самостално живи. „Предуслов да би дете развијало самосталност јесте да мајка искључи перфекционизам, да дозволи детету да ради с њом оно што је по мери његовог узраста, да му дозволи да греши и да учи на грешкама“, закључује уредница.