У Југословенској кинотеци, у уторак, 29. септембра, представљена је књига ЧУБУРЦИ КРСТАШИ, Радослава Лалета Вујадиновића, ново и иновирано издање књиге коју је овај аутор објавио раније.

На представљању су, осим аутора, говорили уредник издања Петар В. Арбутина и новинар Милош Марковић, док је разговор о књизи модерирао глумац Горан Султановић.

Представљање је почело кратким видео-записом с промоције првог издања ове књиге, на којој су говорили композитор Зоран Христић и глумац Драган Николић, који, нажалост, више нису са нама. У уводној речи, о крају града и личностима описаним у књизи говорио је још један њихов комшија и великан – Горан Султановић.

„У оно време, улица и комшилук имали су огроман утицај на наше одрастање и васпитање, а Лале је у овој књизи, која је сведочанство о једном времену и људима, успео да помири Чубурце и Крсташе, што никако није лако“, истакао је он.

Арбутина је оценио да се ово издање мора посматрати као нулто, те да је аутор у њему успео да обухвати и представи све оно што овај град чини великим, а чега је, како је такође приметио, нажалост, све мање. Он се уједно реферирао на Лефеврово дело Право на град, напоменувши да они који имају право на град заправо јесу они који га чувају и који себе изграђују у односу на њега.

„Градове данас описују и мапирају књижевници, а не географске и топографске карте, па се они зато увек могу изнова реконструисати на основу оваквих књига“, додао је он, закључивши да је мало писаца који су на овај начин, попут Лалета Вујадиновића, писали о Београду.

Марковић је констатовао да је реч о „читкој и питкој књизи, каквих нема много у нашим књижарама, а које доприносе култури сећања“. Он је такође истакао да се у њој верно одражава дух једног времена и да нема животних аспеката које њен аутор није дотакао, уједно описујући мноштво добрих и важних људи.

Вујадиновић је најпре захвалио издавачу и говорницима, осврнувши се потом детаљније на жеље и циљеве који су га водили током писања ове књиге.

„Основни мотив је био да се остави писани траг о бројним драгим људима и пријатељима, али и о времену које је одликовало искрено другарство“, казао је он.

У кратком писаном осврту у самој књизи, Вујадиновић је, говорећи о њеном настанку, такође забележио следеће: „Пишући књигу препуну својих драгих ликова, коју сам њима посветио, задао сам себи задатак да сви у њој постану брана забораву. Ако су то у књизи заиста и постали, сматрам да сам свој задатак успешно обавио и своју мисију према њима испунио, а да смо сви заједно за ризницу људског памћења сачували успомену на време када је настајао идеал чубурског човечанства. У писање ове књиге и њену реализацију од самог почетка били су укључени моји другови и пријатељи са Црвеног крста и Чубуре, с којима сам остварио велика пријатељства и одржавао их током целог свог живота. Између осталих, то су Томислав Кобилски, Драган Гага Николић, Михајло Хаџи Михајловић, Драгослав Гане Младеновић, Војислав Воја Марјановић, као и мој блиски пријатељ Љубомир Љуба Тодоровић, који је свих ових година био уз мене, пратио ме и помагао, и када је запињало, да истрајем до краја, док књига није добила праву физиономију и свој коначни облик.“