На Међународном сајму књига у Београду, у петак 28. октобра у сали „Васко Попа“ представљена је књига Јана Пеликана, НОВИМ ПУТЕВИМА – КОСОВО 1958–1969.

О издању су говорили преводилац Владан Матић, и историчари Милан Ристовић и Предраг Марковић.

Владан Матић се осврнуо на чињницу да ниједан суд који је донет у књизи није донет тек тако, већ је врло поткован чињеницама. „За професора Пеликана историја је оно што је сачувано у докуметима, па је тако користио нашу архивску грађу и тадашњу озбиљну штампу“, казао је Матић. „Књига дефакто обухвата кључан тренутак у ком власт на Косову и Метохији прелази у руке албанских политичких елита, после пада Ранковића 1966. године и завршава се дискусијом о уставним променама 1969. године“, закључио је.

Професор Ристовић истакао је да Пеликан припада једној нестајућој категорији историчара који осећају озбиљну одговорност према свакој написаној речи. „Књига има посебан значај за нас јер је писао чешки историчар који је имао објективан и непристрасан поглед на овако комплесну тему“, нагласио је Ристовић.
Марковић је приметио да је Пеликан други Чех који је истраживао и писао о овој теми и да аутор косовску политичку кризу стављау друштвени контекст.
 
Монографија Новим путевима ‒ Косово 1958–1969, настала је као резултат великог истраживачког искуства и напора уложеног у расплитање изузетно сложене косовске политичке и друштвене стварности у десетлећу великих и драматичних промена кроз које је српска јужна покрајина пролазила. Професор Јан Пеликан поставио је себи изузeтан истраживачки задатак. Његова анализа косовске стварности педесетих и шездесетих година двадесетог столећа положена је на широку хеуристичку основу и изузетну акрибију. Пажљиво критички претресајући разноврсну необјављену архивску грађу, статистичке податке, бројне секундарне изворе и обимну литературу, пред читаоца поставља сложену косовску сцену, са свим њеним учесницима, процесима и чиниоцима. Показује сву вишеслојност и тежину овог питања, никада не губећи из вида његов југословенски, српски (републички), али и међународни контекст, уз све, често противуречне утицаје, идеолошку, политичку, међунационалну и социјалну позадину. Његовој анализи не може се приписати ни пристрасност нити необјективност, док расплиће изукрштане мотиве и позадине политичких сукоба на различитим нивоима власти, преплитања и саплитања планова и тактика и националних амбиција. Пише о лутањима, незадовољавајућим успесима и промашајима друштвене, привредне и културне модернизације јужне српске покрајине, као и о правцима и резултатима еманципације албанске мањине, с њиховим дугорочним последицама.