У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 9. октобра, представљена је књига СРПСКА ПРИЧА – Сећања из рата и револуције 1941–1945. Александра М. Милошевића, коју је приредио Немања Девић.

О књизи су говорили Горан Милошевић, син Александра М. Милошевића, Немања Девић, приређивач издања, Борисав Челиковић, уредник издања, и Петар В. Арбутина, извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига.

Арбутина је истакао да нам се наша, незавршена историја и даље враћа, па стога и свака српска прича има „префикс“ незавршена. Стога нам преостаје да објављујемо сведочанства о дешавањима из наше историје, јер нас она воде ка истини с којом се морамо суочавати, а ова књига доноси једно лице те истине.

„Мемоари се пишу само када се сећамо лепих ствари, а мајор Милошевић је искрено писао о свему и свима, али и с доста горчине - његова књига је врхунска мемоарска литература и драгоцени извор информација за историчаре“, рекао је Арбутина.

Челиковић се осврнуо на идеолошку истину која је на овим просторима била доминантна све до деведесетих година прошлог века, када полако почињу да се појављују дела која указују и на другачије углове посматрања дешавања из наше прошлости. Тих година, како је запазио, уједно почиње и борба за истину у нашој историографији. Он је, такође, подсетио на то да је у Гласниковој библиотеци Саборник већ објављено неколико таквих књига.

„Из ове књиге сазнајемо по први пут о одређеним дешавањима из времена која су била помало апокалиптична, а чињеница да је она за два месеца већ такорећи распродата, такође говори о њој, али и о Гласнику као издавачу“, оценио је уредник ове књиге.

Девић је више говорио о структури и садржају књиге, напоменувши да смо сви сведоци све чешћег постављања идентитетских питања, а да 1945, као својеврсна вододелница, то свакако јесте за наше национално идентитетско питање.

„Самим тим, ми историчари имамо обавезу да се окрећемо валидним историјским изворима, а ово сведочанство Александра М. Милошевића то свакако јесте“, нагласио је Девић.

Он је, такође, оценио да је Српска прича искрено и узбудљиво сведочанство, писано лепим стилом, а да је аутор и те како настојао да буде објективан и да никада није био ничији апологета, већ често и жесток критичар дешавања и личности у оквиру Равногорског покрета.

„Ова књига је, такорећи, пренета из Србије у Канаду, где смо објединили и проучили његове мемоаре, а чињеница да је објављена баш у Службеном гласнику, имајући у виду о каквом предузећу и издавачу је реч, представља и својеврсну сатисфакцију за Александра Милошевића, који је већи део живота провео у емиграцији“, истакао је приређивач овог издања.

За Горана Милошевића је, такође, важно то што је књигу објавио Службени гласник. Он је испричао како се његов отац држао у емиграцији, осврнувши се на његов живот у Канади.

„Својим духом је до краја био одан својим идејама и идеалима, а веровао је да ће се околности овде променити, што је можда и било наивно с његове стране.“

Милошевић је напоменуо и да његов отац, пишући о својим сећањима, најпре није имао никакву амбицију да напише књигу.

„Када се касније говорило о таквој идеји, увек је истицао да сматра да књига прво треба да се објави у Србији, иако је одавно могла да буде објављена у Канади и САД“, закључио је он.

Ко је био Александар М. Милошевић (1910–2009)? Типичан изданак слободарске шумадијске лозе – сасушене и готово заборављене након 1918. – официр војске Краљевине Југославије до гроба веран датој заклетви и предачким заветима, који не признаје капитулацију из 1941. године. Устанички вођа у Шумадији и сведок првог чина на позорници грађанског рата, командант корпуса и групе корпуса ЈВуО, поверљиви сарадник Драже Михаиловића и последњи сведок слома његове војске на Зеленгори 1945. године. Невољни изгнаник из отаџбине и канадски емигрант, физички радник и једно од првих пера српске емиграције. Поживео је готово стотину година и у његовој судбини огледа се читава српска историја у XX веку.