У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак, 21. маја, представљена је књига ВРЗИНО КОЛО Јована Алексића.

О књизи су говорили Миодраг Миша Алексић, музичар и син Јована Алексића, Предраг Тодоровић, илустратор, и уредник издања Петар В. Арбутина, извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига.

Арбутина је истакао да је реч о истински необичној књизи, говорећи истовремено и нешто више о процесу њеног настанка, који је започео препоруком Гојка Тешића.

„У књизи су разна бића која је Јован Алексић пописао и описао, његов син Миша је то касније скупио и сажео, а све је обогаћено сјајним илустрацијама Пеђе Тодоровића - након књиге Але и бауци Александра Пераграша, која је и те како популарна, сада имамо још једну књигу сличног формата, која ће, сигуран сам, такође доживети већи број издања“, оценио је Арбутина.

Он је такође констатовао да је главни јунак ове књиге заправо језик, који ствара бића описана у њој.

„Иако ово није класична књига за децу, у њој свакако постоји и тај ниво читања, али она показује и пут како се језиком испитују границе једног дискурса“, запазио је Арбутина.

Миша Алексић је подсетио на то да је његов отац Јован био дугогодишњи аутор легендарне радијске емисије Село весело и да је захваљујући томе обишао овдашње крајеве уздуж и попреко, упознавши добро све обичаје, веровања и приче.

„У једном тренутку ми је показао оно што је писао на основу тих искустава и упитао ме за мишљење, а ја сам био искрено одушевљен, поготову када сам након тога видео и Пеђине илустрације, за које сам у први мах мислио да су компјутерске, а не цртежи који су плод његове имагинације и талента“, навео је он.

Алексић је на крају изразио велику захвалност Гласнику, јер је, како је рекао, објављивањем ове књиге испунио једну од последњих жеља Јована Алексића, који, нажалост, није доживео да своју књигу види „у корицама“.

Тодоровић је изјавио да је био изузетно радознао док је радио илустрације за ову књигу, присетивши се сусрета и разговора с Јованом Алексићем. Он је истакао и шири контекст који ова књига обрађује.

„Њени текстови су карика која је у вези с митологијом Балкана, а њени јунаци показују колико је у нашој култури и обичајима сачувано од њених праизвора и културних прапочетака“, казао је он.

Јунаци су у овој књизи, како је напоменуо Тодоровић, описани и језиком бајалица и  анегдота, што их чини додатно занимљивијим и вернијим.

„Ти јунаци су производ маште, снова, имагинације, те су стога својеврсна врата ка једној паралелној стварности“, закључио је он.

Српском митологијом, посебно тзв. нижом митологијом, демонским бићима, бавили су се бројни српски и страни истраживачи, од Илариона Руварца и Натка Нодила до Веселина Чајкановића, Слободана Зечевића, Никите Толстоја, Љубинка Раденковића. Митолошка проучавања захтевају сате мукотрпног рада, а крајњи резултати често не одговарају уложеном труду. Писаних података о српској митологији готово да и нема, а подаци добијени археолошким ископавањима такође су оскудни. Јован Алексић, врсни зналац српског народног стваралаштва, обичаја, веровања, празноверица, сујеверја, страхова – одлучио је да своје велико и разноврсно знање искористи како би начинио упечатљиве портрете бића из маште, страхова, бојажљивих, грозничавих жеља уплашених људи. Надахнуто, с ретким изванредним познавањем духа српског језика, Алексић је начинио портрете митолошких бића онако како их је сам доживео и спознао. Целокупни вишедеценијски рад посвећен митским створењима сакупио је у књижевно штиво под насловом Врзино коло Мирослав Алексић, његов син, похрањујући тим чином очево завештање за будућа поколења.