У Библиотеци града Београда, у среду 30. јануара, представљена је нова књига једног од најпопуларнијих српских савремених писаца - Атлас псеудомитологије Светислава Басаре, објављена у саиздаваштву с Институтом за јавну политику.

Осим аутора, о књизи су говорили Јелена Триван, директор Службеног гласника, Владимир Абрамовић из Института за јавну политику и Петар В. Арбутина, извршни директор Сектора за издавање књига Службеног гласника.

Реч је о књизи која говори о прекрајању историје и заблудама које су се код нас одржале и у 21. веку. Басара је оценио да су главни друштвено-политички догађаји у Србији данас бомбардовање НАТО-а 1999. и „прослава“ акције „Олуја“ у Хрватској.

„Верујем да нисмо извукли поуке из онога што је претходило тим догађајима. Бомбе јесу падале с неба на Србију и Срби јесу протерани из Хрватске, али оба догађаја се овде прихватају и разумеју као космичке неправде. Догађаји који су претходили бомбардовању и протеривању Срба из Хрватске не оправдавају та два догађаја, али се тај след догађаја упорно прећуткује, што није добро“, рекао је Басара.

Према његовим речима, Слободан Јовановић је још касних двадесетих година 20. века увидео куда то прећуткивање води. „Питао је оца Владимира, савременика устаничке и постустаничке Србије, чему води таква историографија и перцепција реалности и зашто су то радили, на шта му је одговорио: ’Па нисмо имали од чега да почнемо’. То је заправо кључна реченица за композицију ове књиге - нису имали од чега да почну јер је у Србији тотално изгубљен континуитет са прошлошћу“, оценио је Басара.

Он је, међутим, додао и то да је евидентно да културни живот Срба није тотално замро под Турцима. „Стварало се и живело у заједницама Срба у Аустроугарској, Трсту, Влашкој… Писало се и објављивало. Било је и тада знаменитих Срба, као што је Мехмед Паша Соколовић. Временом се губило сазнавање шта је стварно, шта илузорно, шта се догађало, а шта измаштавало. То је довело до несналажења у данашњем свету, који постаје све непријатељскији, а ми се још увек вртимо око питања да ли је Вук Бранковић био издајник или није“, рекао је Басара и затим наставио: „Наравно да није, али то што је доказано уопште не значи да данас 90 процената људи у Србији не мисли да је он проклетиња“, а потом је навео да његова књига наставља дугачак низ сличних штива попут дела Светозара Марковића или Слободана Јовановића.

Јелена Триван је прво напоменула да је по доласку у Гласник једна од њених идеја била да се уредници који су овој издавачкој кући донели највише успеха врате.

„Они су се вратили, а појачани су и с неколико имена, међу којима је био и Басара. Он је сада овде у својству аутора, али и уредника у Гласнику - добро је имати га у Гласнику јер полемише са историјом и митовима, отвара нове теме, задире у табуе…“, рекла је она констатујући да Басара у новој књизи полемише са српском историјом и митовима.

„Пред нама је књига о којој су многи имали став пре него што су је прочитали, а Басара заправо покушава да каже да српска историја болује од злоупотребе чињеница, од измене митова и накнадне дораде историографских појмова зарад политичке жеље и воље - ми морамо да погледамо историју на тачан и истинит начин и да се ослободимо митова који су нам дражи од истине“, рекла је директорка Гласника и напоменула да Службени гласник оваквим издањима показује да се залаже за уважавање различитих мишљења и тиме на прави начин доприноси развоју културе и књижевности.

Владимир Абрамовић је из угла историчара подсетио на то да се аутор ухватио укоштац с незахвалним и компликованим темама, о којима наша јавност нерадо говори.

Петар В. Арбутина је рекао да је нова Басарина књига поуздан водич кроз све наше спутаности, кроз све наше заблуде и све оно што немамо снаге и воље да прихватимо.

„Басара је написао добру, занимљиву и крајње необичну књигу“, закључио је Арбутина.