Службени гласник је на 62. Међународном београдском сајму књига приредио догађај који је значио много више од пуке промоције књиге – у сали „Иво Андрић“ представљена је монографија о спортској легенди Бориславу Станковићу – „Господин кошарка“.

То је уједно био и повод за то да се овај догађај искористи и у сврху прославе спорта и чика Бориних заслуга, јер су се у препуној сали окупили и бројни спортски новинари, љубитељи кошарке, поштоваоци Бориног дела, и кошаркашке легенде, попут Бате Ђорђевића, Игора Ракочевића и других.

- Господине Станковићу, драги чика Боро, ми потичемо из једног малог народа, који је препун брига и има ту несрећу да није увек умео да се захвали својим великанима на време и на адекватан начин. Данас, када сте нам уприличили ту част да будете наш гост, али и домаћин, јер ово је књига о Вама, о свему што сте урадили за нас, Службени гласник и ја желимо Вама, нашем великану, да поручимо да Вас нисмо заборавили и да знамо колико Вам дугујемо. Хвала Вам за све, драги Боро - рекла је Јелена Триван, а затим, уручила господину Станковићу кошаркашку лопту исписану аутограмима еминентних српских писаца, чиме је изазвала одушевљење великог чика Боре, човека с толико животног искуства, награда, признања и поклона, што потврђује да је овај Гласников поклон био непогрешиво одабран.

- Чика Боро, на овој лопти су потписи највећих живих великана српске књижевности, оних људи који наше име проносе на један други начин, писаном речју, али у суштини раде исто оно што сте Ви чинили деценијама уназад – борили се за нас, чували нас од нестајања са светске сцене. Ови писци, Службени гласник и српска јавност Вам се захваљују - нагласила је Јелена Триван.

На самом представљању књиге смењивале су се похвале и признања господину Станковићу заједно са оценама да су Александар Милетић и Службени гласник припремили изванредну књигу, монографију о једном великом и заслужном човеку, али и врхунску грађу о развоју српске кошарке, од времена након Другог светског рата, када је овај спорт кренуо да се популаризује у нашој земљи.

Александар Милетић је истакао да је још први пут када је упознао господина Бору знао да се налази близу искуства, близу успеха, близу врхунског знања, а да се књига о Бори кад-тад морала написати.

- Она се практично исписала сама, јер довољно је причати и писати о кошарци и већ нужно то ће бити и прича о Бори Станковићу, толико је његово име везано за овај спорт - нагласио је Милетић.

Владимир Рогановић, уредник издања, нагласио је литерарни аспект овог остварења: „Ово је књига с два главна јунака која носе ову монографију и творе њену причу – то су господин Бора Станковић и то је кошарка. Два равноправна јунака, руку под руку. Њихове приче су нераскидиво испреплетане, па се тако и наслов књиге сам одабрао – Господин кошарка“.

Водећи људи Кошаркашког савеза Србије и легенде наше кошарке, Предраг Даниловић и Дејан Томашевић, сетили су се година успешне сарадње са чика Бором, као и свега онога што су од њега научили. Даниловић је подсетио јавност на то да је Станковић био тај човек који нас је увек бранио у сваком смислу, па и протежирао онда када су нас сви „чудно саботирали“ и „саплитали“ из неких, очито неспортских, разлога. „У то време Станковић је био један од адута српског спорта и једина одбрана од политике - нагласио је он.