Блажо Мандић, Брозов саветник за штампу, баца другачије светло на његов живот. Жан-Пол Сартр се посебно интересовао да самоуправљање у Југославији.

НЕПОСРЕДНИ сведок многих догађаја, Блажо Мандић своја сећања преточио је у књигу „Тито - неиспричано". Саветник за штампу Јосипа Броза, који је у његовом кабинету провео четврт века, у књизи представљеној у четвртак у „Службеном гласнику" осветљава живот председника СФРЈ непознатим и мање познатим детаљима.

Користећи личне забелешке и документацију, Мандић је приказао Тита као човека који се, уз све остало, интересовао и за уметност.

- Многима ће бити интересантни Титови разговори са Ивом Андрићем и Мирославом Крлежом, али и са страним личностима звучних имена као што је Че Гевара, где старији револуционар даје савете младима - каже Мандић. - Или Жан-Полом Сартром, који се посебно интересовао за самоуправљање у Југославији.

Некима ће, можда, пажњу привући Титова дружења са страним и домаћим уметницима - Софијом Лорен, Ђином Лолобриђидом, Карлом Понтијем или како је изгледала посета космонаута Андријана Николајева и Нила Армстронга.

- Надам се да сам успео да допринесем истини о неким догађајима које су пратиле нетачне и недобронамерне интерпретације, као што су Брионски пленум, смена либерала у Србији, сусрет Тита и Брежњева на Ванги - каже Мандић.

Мандић се дуго колебао да ли да напише ову књигу. Пријатељи су га убедили да је његова дужност, кад већ толико људи пише о Титу, а да га никад нису ни срели, да каже што му знање и савест налажу. Први читалац рукописа, доајен новинарства Борко Гвозденовић је рекао да је „Тито - неиспричано" једна од најистинитијих књига о Брозу.

- Да додам који податак о личности која је битно обежила један важан период наше историје проистиче из забрињавајуће реалности - каже Мандић. - Лично сам се уверио у склањање и уништавање одређене историјске грађе. Зато је неопходно расположиву документацију претакати у књиге.

ИСТОРИЈСКА ИРОНИЈА

- НЕМА сумње да би Југославија имала далеко јачу позицију и значајнију улогу у Европској унији него што ће је икада имати иједна од новонасталих држава - каже Мандић. - Једна од великих опомињућих историјских иронија јесте и у томе што је на крвав начин растурена земља која је својевремено управо на Западу помињана као антиципација европске заједнице.

Д. Матовић