Студија Злочин у рату – геноцид у миру о последицама НАТО бомбардовања Србије од 1999. документовано показује стотине локација где су на тлу Србије бачени пројектили са смртоносним радиоактивним супстанцама. У више од 60 одсто случајева то су били цивилни циљеви, а чак 44 одсто свих напада је извршено у последњих 10 дана рата, након постигнутог споразума о окончању агресије.
На основу аргумената аутор Петковић закључује: НАТО је коришћењем муниције са ОУ намерно, плански проузроковао значајно дуготрајно и опасно хемијско и радиоактивно загађење животне средине у нашој земљи – праву еколошку катастрофу.
Студија нас упознаје са злочиначким карактером и геноцидним последицама ваздушног рата који је НАТО, кршећи Повељу УН и властити Статут, без сагласности СБ УН, водио против СРЈ 1999. Том неизазваном агресијом извршени су бројни злочини против цивилног становништва и цивилних циљева, због којих челници НАТО и његови водећи чланови нису до сад одговарали ни пред једним националним или међународним кривичним судом. Дипломата Јовановић открива погубне резултате такве политике. Тако еколошка, економска и свака друга већ учињена катастрофа Србији неминовно добија облик планираног геноцида.
Трећи део књиге академика Чикарића научно утврђује да се, због умишљајне употребе муниције са осиромашеним уранијумом, повећава из године у годину број оболелих од малигних тумора и психофизичких деформитета новорођенчади. На основу деценијског стручног и темељног истраживања показује се да је драматично повећање малигних тумора и геномске мутације у Србији нагло наступило у последњих неколико година. Очекује да ће се њихов број, у годинама које долазе, на жалост, још брже и алармантније повећавати.
.jpg)
.jpg)
