БИБЛИОТЕКА ДРУШТВО И НАУКА

Библиотека Друштво и наука обухвата неколико едиција. У њој се објављују дела из области социјалне и политичке мисли и широког поља друштвених и хуманистичких наука: антропологије, етнологије, медијских студија, историје, културологије, политикологије, примењене етике, психологије и социологије.

Друштво и наука
Друштво и наука
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Славиша Орловић, Петар В. Арбутина, Гордана Милосављевић Стојановић, Јово Вукелић, Зорица Видовић Паскаш, Илија Вујачић (од 2005. до јула 2013), Тања Мишчевић (од октобра 2008. до 2012), Бошко Мијатовић (од септембра 2008. до 2013), Радован Биговић (1956–2012) – (уредник од 2008. до маја 2012)
Затвори
Едиција СИНТЕЗЕ

УРЕДНИК: Илија Вујачић (од јула 2005. до краја јуна 2013), Зорица Видовић Паскаш


Едиција обухвата капитална дела домаћих еминентних научника у различитим областима научног стваралаштва. То су уједно врхунски национални домети у тим научним областима и репрезентативна синтетичка ауторска достигнућа која имају карактер magnum opus-a.


РАЗАРАЊЕ И РЕКОНСТИТУЦИЈА ДРУШТВА
РАЗАРАЊЕ И РЕКОНСТИТУЦИЈА ДРУШТВА
Србија на прелазу у 21. век
Силвано Болчић
прво издање, 2013., 17 x 24 цм, 332 стр., тврд повез, латиница
ISBN 978-86-519-1745-8
1.210,00 РСД
847,00 РСД

Разарање друштва сложен је и дуготрајни процес, несводив на промене које се уобичајено називају процесом транзиције или постсоцијалистичке трансформације. Друштвена разореност постаје део социјалне свакодневице, обележава све битне сфере друштва, троши ресурсе и енергије свих актера, али без адекватних резултата, квари „леп дан и миран сан“ и обичних грађана, али и најмоћнијих људи. Разарање свих друштвених институција, њихово претварање у „испражњене друштвене форме“ унутар којих се не дешава оно је суштински значајно за свакодневни живот људи, битно је обележје разореног друштва. Још једна од битних особина друштвене разорености јесте и кумулирање недовршених дешавања, оних која започињу, али се не довршавају, што људима суштински поништава перспективу. У подтексту ове социолошке приче није катастрофично виђење Србије као „разореног друштва“. Требало би схватити да се у условима друштвене разорености стално троши више, а добија мање. Ма колико мењали политичаре, док се суштински не доведу у питање одређене политике које су генерисале разарање друштва, нема реалних изгледа за друштвену нормализацију, за нормализацију свакодневног живота људи у датој заједници, за истинску реконституцију друштва.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2020 — Службени гласник РС