БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција НОВА & МОДЕРНА ТРАДИЦИЈА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Читање књижевне баштине и књижевне савремености у новом кључу основна је поетичка претпоставка ове библиотеке. Чине је есеји, студије, расправе, полемике и монографије о новој српској књижевности, од XVIII века до данас. Интерпретација превратничких, иновативних књижевних чињеница које су, истовремено, и важан сегмент модерне европске књижевне баштине. У колекцији објављујемо студије и расправе које у много чему иницирају и нови, модерни критички дијалог о епохалним поетским пројектима српске књижевности.

МОДЕРНА ТРАДИЦИЈА
МОДЕРНА ТРАДИЦИЈА
Огледи из српске књижевности
Петар Пијановић
прво издање, 2012, 13,5 х 20 цм, 412 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1294-1
99,00 РСД

Књига Модерна традиција садржи пет тематских блокова. Први тематски круг сабира огледе ο писцима који су веома значајним делима обележили српску прозу друге половине 20. века (Б. Пекић, Д. Михаиловић, М. Павић и М. Булатовић). У истој временској вертикали други темат ове књиге приказује еволутивни лук српске поезије са њеним најзначајнијим представницима (В. Попа, М. Павловић, С. Раичковић, Б. Миљковић, И. В. Лалић, Б. Петровић, Љ. Симовић, М. Бећковић, Ј. Христић и Б. Радовић). Нагласак није само на именима већ, пре свега, на поетикама и појединачном доприносу тих песника у иновирању српске песничке традиције. На други начин, али на нивоу експлицитне поетике, тим истим питањем бави се и трећи тематски блок. У његовом су средишту три песника (О. Давичо, Љ. Симовић и М. Бећковић) и три врло разнолике поетике с актуелношћу која траје од надреализма до савремене поезије. На сличном трагу, који води ка плодном сусрету традиције и модерности у српској књижевности с почетка новога века, налазе се текстови ο роману Ж. Команина и певању И. Негришорца. Најпосле, истим интересовањем вођен, ту је и тематски блок који питање наслеђа и модерности сагледава у компаративном кључу. Реч је ο односу прототекста који представља новела Смрт у Венецији Томаса Мана и стваралачких реплика те новеле у делима српских писаца (Д. Ћосић, А. Гаталица, С. Домазет и В. Пиштало).

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2019 — Службени гласник РС