БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција НОВА СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ 18—20. ВЕКА

УРЕДНИК: Гојко Тешић


Антологијски избори из српске књижевне, уметничке и културне баштине (аутори, жанрови, феномени, врсте итд.) недостају у модерном научном приступу; боље рећи, презентовање непознате и ретке, тешко доступне грађе за школске и студијске сврхе иницирало је покретање ове колекције у више тематских целина (то ће бити назначено ликовно-графичком опремом).

VITA NOVA
VITA NOVA
Лаза Костић
приредила Мирјана Д. Стефановић, прво издање, 2012, 12 х 18 цм, 216 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1240-8
701,00 РСД
49,50 РСД

Vita nova Лазе Костића представља замишљену збирку која, управо у дослуху с истоименом чувеном Дантеовом младалачком књигом, показује колико се и овај грандиозни опус српског песника може тумачити на нов начин, у одмаку и од скерлићевске традиције певања и мишљења, али и од већ устаљеног виђења Костићевог мадонизма. Компонована као замишљен аутодијалог теоријских радова, преписке и песама, указује на јединственост аутопоетичког става који је бескомпромисно бранио своју теорију укрштаја и симетрије ума и срца. Отуд се, с друге стране, овако склопљена његова збирка не може уопште разумети из поезије његових сувременика, већ једино из перспективе међуратне наше лирике. Свој Нови живот она тако добија тек у таквој обрнутој поетичкој перспективи као својеврсна одбрана самодовољности поезије, лирике, пре свега и треба је разумети као коректурни отисак изграђене стваралачке авангардне самосвести. Његову поезију можемо, а да то уопште не буде пренаглашено, разумети и као аутобиографију српске модерне лирике, која је свој смисао, попут Дантеовог значаја за Италијане, свој егзистенцијални немир чак, јер стамено страсни, разрешила укрштајем далекосежно важним за српску лирику.

Мирјана Д. Стефановић је редовни професор Теорије књижевности и Српске књижевности XVIII века на Филозофском факултету у Новом Саду.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС