БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ТЕМА

УРЕДНИК: Гојко Тешић


Посвећена је најмлађим посленицима књижевне мисли – дакле онима који суверено и оригинално улазе у свет науке. Разне теме из српске и других књижевности представљају стваралачки простор у коме себе проналазе они којима је ова уметност истински стваралачки изазов. Примарни истраживачки простор су јужнословенске књижевности.

СИМУЛАЦИЈА И ГАСТРОНОМИЈА
СИМУЛАЦИЈА И ГАСТРОНОМИЈА
Стеван Брадић
прво издање, 2012, 11 х 18 цм, 200 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1281-1
22,00 РСД

„Карневализација се показује као феномен који је у својој суштини супротстављен утопији (у њеном идеалистичком облику), ресцендентан, децентриран, али и посвећен прослави самог живота, као коначног телесног присуства човека у свету. У том смислу, и карневализација се јавља као једна врста утопије, као могућност нарушавања бесконачног кружења капитала и заустављања симулације самом телесношћу. Тело, гротескно и хедонистичко у исти мах, конзумира свет, а не слике света, формирајући нови песнички субјект, чија је поезија израз непристајања на постмодерно стање. Као гомилање материје, Површине, оно се може разумети и као тело текста, а према томе као ланац означитеља који је ипак могуће засновати на стварности, уместо на њеној симулацији. У њему се може препознати и имплицитна апологија неоавангардне праксе, остварена кроз истовремено дистанцирање (карневалска амбиваленција), јер је у гомилању бесмислене материје/означитеља (асемантичка уметничка пракса) ипак потврђено смислено језгро, односно у безбројним гестовима побуне, стварна побуна.“

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС