БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ЗНАК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Знак је нова српска модерна књижевнотеоријска библиотека... Створена је с намером да надомести недостатак капиталних Нолитових библиотекa Књижевност и цивилизација (уредник Јован Христић) и Сазвежђа (уредник Милош Стамболић) и Просветине – Књижевни погледи. Поред појединачних ауторских остварења колекцију обогаћују тематске хрестоматије и антологије теоријске мисли од антике до данашњих дана, потом велики зборници о појединим темама модерне књижевне науке. Посебан сегмент овог пројекта чиниће колекција Словенска књижевна мисао у којој ће бити представљене све словенске културе. Знак ће обухватити неколико серија посвећених најзначајнијим методолошким концепцијама у словенском поетичком простору (руском формализму, чешком структурализму, руској семиотици, Њитранској школи књижевне комуникације итд.), али и остварењима у ширем европском/светском контексту.Колекција Знак постаће тако и антологија модерне словенске/европске књижевне мисли...

ХЕРМЕНЕУТИКА КЊИЖЕВНОСТИ
ХЕРМЕНЕУТИКА КЊИЖЕВНОСТИ
Милосав Шутић
прво издање, 2012, 13,5 х 20 цм, 404 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1243-9
330,00 РСД

У збирци огледа о српској књижевности Милослав Шутић полази од идеје о могућности остварења херменеутичког круга, на начин на који је тај појам разумео Шлајермахер. У том смислу, текст књижевног дела сматра се првом, пресудном, неизменљивом чињеницом; тумачење се креће путем истовремено одређене и неодређене семантике језичких и знаковних структура књижевног дела; затим се, у контексту естетског доживљаја књижевног дела, до извесне мере разјашњава оно што је у њему загонетно. Пажљивом анализом текста и аргументацијом која узима у обзир традицију на коју се дело ослања, као и најважније судове о питањима које дело покреће, које су износили европски хуманисти и филозофи, аутор проширује круг сазнавања неких од највреднијих дела српске књижевности: народне поезије, Иве Андрића, Момчила Настасијевића и Бранка Миљковића.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2023 — Службени гласник РС