БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ПОЈМОВНИК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Као и протобиблиотека Појмовник (Народна књига, 1995–2006), посвећена је искључиво књижевним појмовима (са референцама које се односе на остале уметности и филозофију). Замишљена је као нека врста великог речника кључних појмова науке о књижевности који једног дана може прерасти у малу књижевну енциклопедију. Чиниће је неколико паралелних сегмената: 1) кључни појмови науке о књижевности, 2) обрада жанрова, 3) стилске формације, 4) књижевнотеоријска мисао – нове методологије, 5) мали теоријски зборници, 6) хрестоматије о значајним феноменима модерне науке о књижевности, 7) књижевноисторијски пресеци модерних токова књижевне уметности, 8) разговори са великим књижевним мислиоцима, 9) теоријска преписка итд.

ВАШ М. ГАСПАРОВ
ВАШ М. ГАСПАРОВ
Михаил Гаспаров
превела Радмила Мечанин, прво издање, 2012, 11,5 х 19,5 цм, 112 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1280-4
49,50 РСД

Михаил Леонович Гаспаров (1935–2005), академик Руске академије наука, стручњак за област класичне филологије, античке историје, опште поетике, версификације, теорије и праксе превода. Главни научни сарадник Института за виша хуманистичка истраживања, професор на Руском државном универзитету хуманистичких наука, аутор многобројних радова, међу којима су најважнији: Античка књижевна басна (1971), Савремени руски стих. Метрика и ритмика (1974), Оглед из историје руског стиха. Метрика, ритмика, рима, строфика (1984), Оглед из историје европског стиха (1989), Руска поезија 1890–1925. у коментарима (1993), О античкој поезији: Песници. Поетика. Реторика (2000), Херодотове приче о грчко-персијским радовима и о још много тога (2001), Огледи из историје језика руске тоезије XX века (1993), Академска авангарда: природа и култура код позног Брјусова (1995), О. Мандељштам: грађанска лирика 1937. године (1996), Руски стих с почетка XX века у коментарима (2001), О руској поезији: Анализе. Интерпретације. Карактеристике (1989), Метар и смисао. О једном механизму културног памћења (1999), Занимљива Грчка. Приче о античкој култури (1995).

Нина Владимировна Брагинска (1950) дипломирала је 1972. на класичном одсеку Филолошког факултета Московског држа-вног универзитета. Катедра је препо-ручује за наставак студија, али одлуком партијског комитета забрањен јој је упис на постдипломске студије на овом универзитету. Примљена је на ванредне постдипломске студије у Институт за историју уметности (1972–1974), где се специјализовала за античко позориште. До 1991. бавила се најразличитијим пословима ван струке (од 1980. до 1984. радила је као лифтовођа), а 1992. докторирала је историју. По дипломи – филолог, по магистратури – театролог, по докторату – историчар, „најбоље године“ посветила је Аристотелу. Упоредо с истраживањима, превођењем и коментарисањем античких аутора, бавила се објављивањем и тумачењем научног наслеђа руских класичара О. М. Фрејденберг, Ј. Е. Голосовкера, В. И. Иванова.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС