БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ПОЈМОВНИК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Као и протобиблиотека Појмовник (Народна књига, 1995–2006), посвећена је искључиво књижевним појмовима (са референцама које се односе на остале уметности и филозофију). Замишљена је као нека врста великог речника кључних појмова науке о књижевности који једног дана може прерасти у малу књижевну енциклопедију. Чиниће је неколико паралелних сегмената: 1) кључни појмови науке о књижевности, 2) обрада жанрова, 3) стилске формације, 4) књижевнотеоријска мисао – нове методологије, 5) мали теоријски зборници, 6) хрестоматије о значајним феноменима модерне науке о књижевности, 7) књижевноисторијски пресеци модерних токова књижевне уметности, 8) разговори са великим књижевним мислиоцима, 9) теоријска преписка итд.

О СТИЛУ МАРСЕЛА ПРУСТА
О СТИЛУ МАРСЕЛА ПРУСТА
Лео Шпицер
прво издање, 2012, 11,5 х 19,5 цм, 156 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978–86–519–1494–5
99,00 РСД

Лео Шпицер (Leo Spitzer, 7. фебруар 1887, Беч, Аустрија – 16. септембар 1960, Форте деи Марми, Италија), познати романиста и хиспаниста, један од утемељитеља стилистичке критике, докторирао је 1910. (Die Wortbildung als stilistisches Mittel exemplifiziert an Rabelais / Творба речи као стилско средство на примеру Раблеа). Одлично је знао више од десет светских језика. Предавао је у Бечу, Бону, Марбургу и Келну. Кад су националсоцијалисти приграбили власт, емигрирао је 1933. у Истанбул, где је основао катедру за европску филологију. Године 1936. прешао је у САД и преузео катедру за романистику на Универзитету Џонс Хопкинс. Аутор је великог броја лингвистичких анализа највећих дела француске, шпанске, италијанске књижевности. Шпицерови најзначајнији текстови објављени су у Stilstudien I и II, а његов методолошки најважнији текст је Лингвистика и теорија књижевности (Linguistics and Literary History, 1948).

 

 

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС