БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ПОЈМОВНИК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Као и протобиблиотека Појмовник (Народна књига, 1995–2006), посвећена је искључиво књижевним појмовима (са референцама које се односе на остале уметности и филозофију). Замишљена је као нека врста великог речника кључних појмова науке о књижевности који једног дана може прерасти у малу књижевну енциклопедију. Чиниће је неколико паралелних сегмената: 1) кључни појмови науке о књижевности, 2) обрада жанрова, 3) стилске формације, 4) књижевнотеоријска мисао – нове методологије, 5) мали теоријски зборници, 6) хрестоматије о значајним феноменима модерне науке о књижевности, 7) књижевноисторијски пресеци модерних токова књижевне уметности, 8) разговори са великим књижевним мислиоцима, 9) теоријска преписка итд.

ЈЕЗИЧКА УМЕТНОСТ ШИЗОФРЕНИЈЕ
ЈЕЗИЧКА УМЕТНОСТ ШИЗОФРЕНИЈЕ
Један поглед на Хелдерлинов „Поглед“
Роман Јакобсон
превела Дринка Гојковић, прво издање, 2012, 11,5 х 19,5 цм, 96 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1500-3
49,50 РСД

Велики немачки, европски и светски песник Хелдерлин представља једну од најинтригантнијих појава у историји светске књижевности – како због фасцинантне, а тешко рационално објашњиве суштине свог дела, тако и због људски разумљиве, али често неоправдане, па чак и дегутантне опседнутости чињеницом да је значајан део животног, па и стваралачког века провео као тежак душевни болесник.

Питање суштине и смисла појава које традиционална медицина и општа традиција човечанства третирају као душевне поремећаје, као и питање везе између тих појава и уметничког стваралаштва – стара су колико и повест човековог памћења сопственог постојања. Одговори које је на та питања човек покушао да дâ – као и одговори на друга суштинска питања – никада нису ни тачни ни коначни, и корисни су само у мери у којој отварају простор за постављање нових питање и нове одговоре.

Нажалост, таквих, инспиративних одговора је мало, што их чини посебно драгоценим.

У књизи Језичка уметност шизофреније, коју је у преводу Дринке Гојковић, Роман Јакобсон, један од кључних представника руског формализма, суоснивач Прашког лингвистичког круга и духовни отац француског структурализма, у сарадњи са Гретом Либе Грот, на генијалан начин комбинујући лингвистичку апаратуру са биографским подацима и психијатријским сазнањима, на Хелдерлиновом примеру нуди једну од најоригиналнијих анализа односа поезије и лудила које је дала историја људске мисли.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС