БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
Колекција ЖИВОТОПИС

Биографске и аутобиографске приче о животима великих српских и светских писаца јесу она врста литературе која с правом проналази пут до широког читалачког круга. Узбудљива, провокативна, каткад и интригантна дела јесу нека врста романсираних штива која се читају с нарочитом читалачком знатижељом. Биографистика је важан сегмент сваке културе, па тако и српске. Колекцију ће чинити најзначајнија остварења домаћих и страних аутора.


УЖИЧКИ ГОРСКИ ЦАР – ХАЈДУК НИКОЛА ЈЕВЂОВИЋ
УЖИЧКИ ГОРСКИ ЦАР – ХАЈДУК НИКОЛА ЈЕВЂОВИЋ
Снежана Ђенић
саиздаваштво са Библиотеком „Љубиша Р. Ђенић“ из Чајетине, прво издање, 2012, 15 х 23 цм, 180 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1427-3
99,00 РСД

Хајдука и хајдучије, суровости и окрутности, дрске и монструозне свирепости било је и пре појаве Николе Јевђовића, а и након његовог смакнућа, али нико као он није привукао толику пажњу јавности. Нико није тако вешто манипулисао јавним мњењем, судом, сведоцима, јатацима и новинарима који су пратили вишемесечни судски процес који се против њега водио. Његово достојанствено држање, физички изглед, одело и ораторске способности доводили су у дилему оне који би на трен заборавили да пред њима на оптуженичкој клупи не седи млад, пристојан човек, већ окрутна звер с изразом бизарне наивности, која ништа не пориче, али истовремено оптужује друге. Епитет „Горски цар“ носио је с правом, чиме је себи трајно одредио крајње исходиште и судбинско одреди­ште. Стога се овај скромни покушај дефинисања његовог лика наметнуо као важна тема једног времена у ком се, по злу и феномену хајдуковања и јатаковања, прочуо ужи­ч­ки крај далеко изван граница младе српске кнежевине.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС