БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица, Весна Смиљанић Рангелов / Ранији уредници: Јовица Аћин, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић
Затвори
Колекција ЖИВОТОПИС

Биографске и аутобиографске приче о животима великих српских и светских писаца јесу она врста литературе која с правом проналази пут до широког читалачког круга. Узбудљива, провокативна, каткад и интригантна дела јесу нека врста романсираних штива која се читају с нарочитом читалачком знатижељом. Биографистика је важан сегмент сваке културе, па тако и српске. Колекцију ће чинити најзначајнија остварења домаћих и страних аутора.


УЖИЧКИ ГОРСКИ ЦАР – ХАЈДУК НИКОЛА ЈЕВЂОВИЋ
УЖИЧКИ ГОРСКИ ЦАР – ХАЈДУК НИКОЛА ЈЕВЂОВИЋ
Снежана Ђенић
саиздаваштво са Библиотеком „Љубиша Р. Ђенић“ из Чајетине, прво издање, 2012, 15 х 23 цм, 180 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1427-3
99,00 РСД

Хајдука и хајдучије, суровости и окрутности, дрске и монструозне свирепости било је и пре појаве Николе Јевђовића, а и након његовог смакнућа, али нико као он није привукао толику пажњу јавности. Нико није тако вешто манипулисао јавним мњењем, судом, сведоцима, јатацима и новинарима који су пратили вишемесечни судски процес који се против њега водио. Његово достојанствено држање, физички изглед, одело и ораторске способности доводили су у дилему оне који би на трен заборавили да пред њима на оптуженичкој клупи не седи млад, пристојан човек, већ окрутна звер с изразом бизарне наивности, која ништа не пориче, али истовремено оптужује друге. Епитет „Горски цар“ носио је с правом, чиме је себи трајно одредио крајње исходиште и судбинско одреди­ште. Стога се овај скромни покушај дефинисања његовог лика наметнуо као важна тема једног времена у ком се, по злу и феномену хајдуковања и јатаковања, прочуо ужи­ч­ки крај далеко изван граница младе српске кнежевине.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2022 — Службени гласник РС