БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
Колекција СКЛАДИШТЕ

УРЕДНИК: Петар В. Арбутина

„Маргинални феномени стваралаштва“ – репортаже, полемике, спорне чињенице културе, занемарено стваралаштво, документa и грађa о појединим споровима, тзв. књижевнa публицистикa.

ЗБОГ ЧЕГА СМО И С КИМ ВОЈЕВАЛИ?
ЗБОГ ЧЕГА СМО И С КИМ ВОЈЕВАЛИ?
Наталија Нарочницка
прво издање, 2012, 11,5 х 19,5 цм, 163 стр., броширан повећ, ћирилица
ISBN 978-86-519-1429-7
99,00 РСД

Последњих година, када се говори о Великом отаџбинском рату, готово да је прихваћено мишљење да је за тај рат крив СССР, а да Победа није била победа, него пораз.

Рат, наводно, није вођен за право на живот нације, нити за очување народа у светској историји, него за америчку демократију. Ова теза се безочно шири у западним мас-медијима. Њоме оперишу као нечим што се само по себи подразумева у Савету Европе – тој IV либералној Интернационали, умишљеном идеолошком ментору што дели „сертификате на цивилизованост“.

Може ли се остајати верним Отаџбини и њеним исконским, наслеђеним националним интересима, чак и онда када све у држави изазива критику и разочарање? Бива ли идеалне државе без несавршенстава и грешака? Када је умесно и правомерно расправљати о држави, а кад је нација дужна уздигнути се над тим, одложити расправе поводом уређења државе и објединити се да би заштитила Отаџбину, иначе потом неће имати шта да разматра, јер уопште неће ни бити никаквог потом? У томе се ваља разабрати, пошто цео тај круг питања дотиче дубинске основе историј­ске свести нације, од које зависи њена будућност.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС