БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Антологијска едиција ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

Чланови Редакционог одбора: Јелена Триван, Драган Хамовић, Петар Пијановић, Петар Арбутина и Александар Гаталица


Oва антологијска едиција није само слика писања на теме Првог светског рата, већ и својеврсна злехуда историја Србије, историја српске књижевности, повест променљиве рецепције дела српске књижевности и историја самих писаца који су у том бурном веку учествовали. Међу писцима Антологијске едиције се налазе један председник Савезне републике Југославије (Добрица Ћосић, који је био и партизан), један ректор Београдског универзитета (Стеван Јаковљевић), један четник и писац првих закона четничког покрета (Драгиша Васић), један писац Недићевог Новог времена и бегунац после Другог светског рата (Станислав Краков), политички емигранти који су одбили да се врате у Југославију (Растко Петровић и Милош Црњански, који је био војник Аустроугарске војске), те међуратни писци који су се уклопили у титоистички режим (Станислав Винавер, Иво Андрић), по чему се може закључити да ће едиција представљати велики допринос схватању читаве српске књижевности и њене улоге у три српска друштва (Краљевине СХС и Краљевине Југославије, СФР Југославије, и посткомунистичком времену) коју је играла.

Антологијска едиција ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологијска едиција ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологијска едиција ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологијска едиција ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологијска едиција ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологијска едиција ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологијска едиција ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологијска едиција ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологијска едиција ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологијска едиција ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологијска едиција ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологијска едиција ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологијска едиција ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологијска едиција ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологијска едиција ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
прво издање, 2018, 14 х 20 цм, 6823 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2279-7
14.960,00 РСД
12.716,00 РСД
Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2019 — Службени гласник РС