БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција АВАНГАРДА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Авангарда је један од најузбудљивијих феномена књижевности и свих уметности XX века и није случајно што су проучавања и нека врста доминанте у бављењу духом европског и светског модернитета. Осим студија, монографија, расправа и тематских антологија, колекцију ће чинити и највреднија остварења авангардног пројекта; богато илустрована издања као документ о стваралачкој разуђености, иновативности, радикализму, превратништву...

АНТОЛОГИЈА СРПСКОГ ДАДАИЗМА
АНТОЛОГИЈА СРПСКОГ ДАДАИЗМА
приредио Предраг Тодоровић
прво издање, 2014, 20 х 24 цм, 340 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-7549-986-2
1.320,00 РСД
1.122,00 РСД

Антологија српског дадаизма представља избор из српске авангардне књижевности, тачније оног њеног сегмента који аутор тумачи дадаистичком поетиком. Бројне дадаистичке литерарне творевине одликују интертекстуалност, полиморфност и метајезик, а продукт тога јесте метатекст. Штиво је жанровски разноврсно: ту су песме, поеме, приче, новеле/романи, драме, филозофија, дактилокарикатуре, антирекламе, памфлети, манифести, теоријски текстови / есеји.

Дада је себе прогласила „антиуметничком, антилитерарном и антипоетском“. Њено окретање ка естетици ружног, ка порузи, пародији, сатири, погрди, апсурду, водило је ка субверзији, па и деструкцији дотадашњих постулата уметности, културе и цивилизације. Кључни аутори који су у овој антологији заступљени јесу Драган Алексић, Бранко Ве Пољански и Љубомир Мицић. Појаву потоње двојице, браће Мицић, Тодоровић објашњава амбивалентним везама Алексића с њима, као и онима између зенитизма и дадаизма. Часопис Зенит послужиће, заправо, као одскочна даска за промоцију Алексићевог дадаизма. Од осталих битних актера српске авангарде у Антологији се појављују Михаило С. Петров, Петар Палавичини, Бошко Токин, Раде Драинац, Мони де Були, Ристо Ратковић и Станислав Винавер.

Срж онога што аутор подводи под српски дадаизам објављена је у кратком временском периоду, од 1921. до 1923. године. Главни извори били су часописи Зенит, Дада-Танк, Дада Џез, Дада-Јок и Зенит-Експрес Дада-Јок 2. Антологија српског дадаизма обухвата готово све оно „најавангардније“ у српској књижевности двадесетих година прошлог века што има везе с дадаизмом, пре појаве надреализма.

Антологија српског дадаизма je награђена је на 51. сајму књига у Нишу признањем „Отисак“, које се додељује за естетски третман књиге.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС