БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција АВАНГАРДА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Авангарда је један од најузбудљивијих феномена књижевности и свих уметности XX века и није случајно што су проучавања и нека врста доминанте у бављењу духом европског и светског модернитета. Осим студија, монографија, расправа и тематских антологија, колекцију ће чинити и највреднија остварења авангардног пројекта; богато илустрована издања као документ о стваралачкој разуђености, иновативности, радикализму, превратништву...

ОД НАДРЕАЛИЗМА КА МОДЕРНИЗМУ
ОД НАДРЕАЛИЗМА КА МОДЕРНИЗМУ
ОД НАДРЕАЛИЗМА КА МОДЕРНИЗМУ
ОД НАДРЕАЛИЗМА КА МОДЕРНИЗМУ
ОД НАДРЕАЛИЗМА КА МОДЕРНИЗМУ
ОД НАДРЕАЛИЗМА КА МОДЕРНИЗМУ
Романи српске авангарде (2)
приредио Гојко Тешић
саиздаваштво са Чигоја штампом, прво издање, 2011, 23,5 х 28 цм, 652 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-7558-788-0
2.750,00 РСД
2.338,00 РСД

Гојко Тешић је један од најбоље обавештених и најпоузданијих историчара српске књижевне авангарде. Бавећи се науком, Тешић је остварио подвиге који су без премца у историји српске књижевности. Велики истраживач, стрпљив библиограф и драгоцен стручњак за књижевну авангарду, сам је урадио више посла него какав научни институт. Издао је расуте књиге српских дадаиста, учествовао у рехабилитацији зенитизма, припремио и у десет великих томова, са пуним критичким апаратом, објавио сва дела Рада Драинца, каква немају ни највећи српски писци. Сакупио је, средио и у три обимне књиге прештампао све значајније полемичке чланке и памфлете српских писаца 1917–1943. (Зли волшебници, 1983) без којих се не може разумети ни обухватити међуратно раздобље, а понајмање писати историја модерне српске књижевности. У засебној студији (Српска авангарда и полемички контекст, 1991) дао је преглед „авангардне деценије“, држећи да су сукоби идеја, естетички спорови и лична неслагања били језгро књижевних кретања, око којег су се ројиле све важније стваралачке тенденције и развијали сви односи у књижевном животу.

Уместо демистификованог надреализма, у средишту српске авангардне акције између 1921. и 1934. године Гојко Тешић је видео противнике, отпаднике и жртве надреалиста. С гледишта историје књижевности, тο је био храбар поступак књижевног критичара и историчара који проверава грађу, преоцењује књижевне легенде и разбија окамењене ставове. Сам тај његов чин био је такође у духу авангарде.

Позитивистички метод научне историјске критике ту је потврдио своју вредност, док је некадашњи догматични филолошки приступ, уз строгу акрибију и фактографску тачност, добио више гипкости и смисла за духовни контекст и шире културно значење књижевног дела у оквирима одређеног система. Позитивна вредност историјског податка добила је потребну ширину, нову резонанцу и пуну литерарност, боју своје епохе. Снага чињеница и канонска неприкосновеност текста допуњени су захтевом за изучавање поетике и стила. Нови историзам са разумевањем улази у замршени сплет односа између књижевног текста и значења књижевне речи, имплицитне поетике, слојева у структури стила и модела дате културе. У томе смеру, Гојко Тешић је модернизовао стару природу српске научне историјске критике. Применио је поставке новог историзма и културног материјализма, који полази од претпоставке да је књижевна прошлост сачувана у тексту, испитује историчност текста, прати измене стила и кретање друштвених идеја и преко структуре текста у контексту иде ка општим моделима културе.

(Академик Предраг Палавестра, фрагменти из књиге Историја српске књижевне критике 1768–2007, том II, 2008)

 

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС