БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција НАСЛЕЂЕ

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Тумачење књижевне баштине у новом књижевноисторијском, књижевнотеоријском и културолошком кључу. Наравно, у првом плану су најзначајнији писци српске књижевне прошлости, али и дела и феномени који су небригом националне књижевне науке препуштени забораву – новим читањем јасно је уочљива важност онога што је немарно запостављено.

СЕЋАЊЕ И РАТ
СЕЋАЊЕ И РАТ
Милисав Савић
прво издање, 2009, 15,5 х 22 цм, 369 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0322-2
935,00 РСД
795,00 РСД

Најбоље странице о српско-турским ратовима 1876–1878. написали су писци или људи који су били упућени у „тајне књижевног заната“. Тамо где је присуство фикционалних техника веће, имамо и бољу литературу. У најбољим делима доминантну улогу игра стил или начин приповедања. Употребом одговарајућих приповедачких техника, са добро одабраном тачком и тоном приповедања, уз перманентну свест о композиционим и структуралним законитостима, од фактографског материјала добија се штиво високе естетске вредности, чија је посебност управо у томе што се та вредност разликује – по наглашеном присуству документарног, „сировог“ материјала – од оне коју нуди један „чист“ књижевни текст.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2022 — Службени гласник РС