БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција НОВА & МОДЕРНА ТРАДИЦИЈА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Читање књижевне баштине и књижевне савремености у новом кључу основна је поетичка претпоставка ове библиотеке. Чине је есеји, студије, расправе, полемике и монографије о новој српској књижевности, од XVIII века до данас. Интерпретација превратничких, иновативних књижевних чињеница које су, истовремено, и важан сегмент модерне европске књижевне баштине. У колекцији објављујемо студије и расправе које у много чему иницирају и нови, модерни критички дијалог о епохалним поетским пројектима српске књижевности.

ИСТРАЖИВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА
ИСТРАЖИВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА
Испитивање онтолошке позиције наративног субјекта у романима Радомира Константиновића
Бранислава Васић Ракочевић
прво издање, 2013, 13,5 х 20 цм, 238 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1707-6
326,70 РСД

Романескни опус Радомира Константиновића тешко је сврстати у неки од постојећих поетичких праваца. Ипак, Бранислава Васић Ракочевић је својом студијом, а нарочито њеним централним поглављем, показала и одмак од ове тзв. недоумице. Указала је на важну чињеницу да је његов роман, мада у почетку експерименталан, својим каснијим прозним замасима донео онај облик ауторефлексивности и парцелисања смисла субјекта у наратору, које ће тако плодоносно наставити постмодернизам. На тај начин, ова расправа исправно показује уланчавање традиције српског романа још од Стеријиног дела до неоавангардних приповедачких остварења. Позиција постмодерног скептичног аутора тако је у потпуности традицијски утемељена, што је у овој студији ваљано интерпретирано и што представља њену највишу вредност. Студија Браниславе Васић Ракочевић незаобилазна је за онај део науке о књижевности који се бави питањем колико промена статуса наратора и свести о његовом субјекту унутар једног жанра, какав је у овом случају роман, може револуционарно да промени и структуру нарације и поетику жанра. С одређеном уздржаношћу својственом правом истраживачу, изузетно успешно довела је своју студију до закључка о традицијском ланцу српског романа и уочила незаобилазну нит у развоју српске постмодерне управо у делу Радомира Константиновића, ствараоца који је критичко-филозофским промишљањем и културолошком скепсом реализовао свој роман у чијем је центру аутодеструктивни субјект чији се идентитет распада управо као и његово онтолошко чуло за проблеме јединке у друштву.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС