БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција НОВА & МОДЕРНА ТРАДИЦИЈА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Читање књижевне баштине и књижевне савремености у новом кључу основна је поетичка претпоставка ове библиотеке. Чине је есеји, студије, расправе, полемике и монографије о новој српској књижевности, од XVIII века до данас. Интерпретација превратничких, иновативних књижевних чињеница које су, истовремено, и важан сегмент модерне европске књижевне баштине. У колекцији објављујемо студије и расправе које у много чему иницирају и нови, модерни критички дијалог о епохалним поетским пројектима српске књижевности.

ОТВАРАЊЕ ПОЕТСКОГ ПРОСТОРА
ОТВАРАЊЕ ПОЕТСКОГ ПРОСТОРА
Часлав Ђорђевић
прво издање, 2011, 13,5 х 20 цм, 228 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-0887-6
49,50 РСД

Доводећи појам простора у метафоричко значење, Часлав Ђорђевић шири му опсег и тако књижевном тумачењу допушта далеко пространију и отворенију визуру, неопходну и довољну да обухвати стваралаштво нове српске књижевности, тј. од 18. века до данас. Такво отварање поетског простора, без обзира на почетно упориште теорије Башларовог типа, у овој збирци огледа видљиво је као потпуно иновантни приступ сну и сневању у прози Борисава Станковића; као прецизније уочавање поетике равнице Вељка Петровића управо из опуса Бошка Ивкова, или као филмичност прозних просторних секвенци у роману Владимира Кецмановића и наративни експеримент gender-двогласја Саве Дамјанова; свакако и као распрскавање простора у савременој српској поезији.

Цикличност у отварању шaроликог просторног аутор веома оригинално тумачи погледима Гаврила Стефановића Венцловића, чије су беседе постале она просветитељска тканица речи којој је простор увек остајала српска духовна култура. Одмерити се према таквој књижевној пракси значи репрезентовати умножавање у просторној перспективи огледала с вишеликовношћу српске књижевности, која свој простор исказује и текстом и читањем.  

(Мирјана Д. Стефановић)

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС