БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција НОВА & МОДЕРНА ТРАДИЦИЈА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Читање књижевне баштине и књижевне савремености у новом кључу основна је поетичка претпоставка ове библиотеке. Чине је есеји, студије, расправе, полемике и монографије о новој српској књижевности, од XVIII века до данас. Интерпретација превратничких, иновативних књижевних чињеница које су, истовремено, и важан сегмент модерне европске књижевне баштине. У колекцији објављујемо студије и расправе које у много чему иницирају и нови, модерни критички дијалог о епохалним поетским пројектима српске књижевности.

ОТКРИВАЊЕ ТОТАЛИТЕТА
ОТКРИВАЊЕ ТОТАЛИТЕТА
Романи Растка Петровића
Предраг Петровић
прво издање, 2013, 13,5 х 20 цм, 280 стр., броширан повез, ћирилица,
ISBN 978-86-519-1735-9
825,00 РСД
701,00 РСД

Откривање тоталитета посвећено је првенствено Растковој „страсти за тоталитетом“, односно питању како се формира сазнајни и поетички интерес Петровићeвих романа усмерен ка целини индивидуалног, историјског и митског постојања човека. Ова интегралистичка поетика Расткових романа с пуним правом може се довести у везу са питањем тоталитета романескне форме које се током треће и четврте деценије прошлог века конституише у иманентној поетици модернистичког романа, омеђеној Џојсовим Уликсом и Финегановим бдењем, али и у теоријским разматрањима Ђерђа Лукача, Валтера Бенјамина, Хермана Броха и Михаила Бахтина. Иaко Петровићеви романи не занемарују историјски и друштвени контекст судбине појединца, они су знато више отворени према космичком, метафизичком и митском искуству него романи Милоша Црњанског и Иве Андрића. Поетичка консеквенца таквог интереса да се судбина јунака посматра неодвојиво од целине универзума јесте захтев за тоталитет форме, односно за успостављање романа као енциклопедије жанрова, приповедачких поступа ка, стилова и језичких могућности који артикулишу сву сложеност индивидуалног постојања у размерама космичког трајања.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС