БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција НОВА & МОДЕРНА ТРАДИЦИЈА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Читање књижевне баштине и књижевне савремености у новом кључу основна је поетичка претпоставка ове библиотеке. Чине је есеји, студије, расправе, полемике и монографије о новој српској књижевности, од XVIII века до данас. Интерпретација превратничких, иновативних књижевних чињеница које су, истовремено, и важан сегмент модерне европске књижевне баштине. У колекцији објављујемо студије и расправе које у много чему иницирају и нови, модерни критички дијалог о епохалним поетским пројектима српске књижевности.

ПОЕТИКА ЧИСТОГ ДАХА
ПОЕТИКА ЧИСТОГ ДАХА
Наивна књижевност Милована Данојлића
Валентина Хамовић
саиздаваштво са Учитељским факултетом Универзитета у Београд, прво издање, 13,5 х 20 цм, 280 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2197-4
1.870,00 РСД
1.590,00 РСД

Књига Валентине Хамовић усредсређује се на концепт наивне поезије Милована Данојлића који у његовом књижевном систему има далекосежан поетички одјек. Теоријска поставка концепта наивне песме образлаже се кроз Данојлићев прецизан опис природе и функције књижевности за децу. Управо у поменутом теоријском дискурсу овога концепта, који почиње расправама и есејима с краја педесетих и почетком шездесетих година 20. века, први пут се назире оно што се може назвати differentia specifica књижевности за децу у оквирима српске књижевности. Ауторка се бави терминолошким особеностима појма наивна песма, сагледаног у књижевноисторијској и теоријској оптици, потом се усмерава на истраживање веза између Данојлићевог теоријског обрасца поезије за децу и саме поезије, кроз преглед његових збирки дечје поезије. У разматрање се уводи и Данојлићева проза о детињству, по одређеним особинама укључена у подручје наивне књижевности, у границама које је поставио сам аутор.

Валентина Хамовић закључује истраживање бавећи се сликом детињства у Данојлићевој поезији и прози будући да се феномен детињства и одрастања показује као кључно везивно ткиво ова два књижевна корпуса.

 

Радивоје Микић

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2022 — Службени гласник РС