БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција НОВА & МОДЕРНА ТРАДИЦИЈА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Читање књижевне баштине и књижевне савремености у новом кључу основна је поетичка претпоставка ове библиотеке. Чине је есеји, студије, расправе, полемике и монографије о новој српској књижевности, од XVIII века до данас. Интерпретација превратничких, иновативних књижевних чињеница које су, истовремено, и важан сегмент модерне европске књижевне баштине. У колекцији објављујемо студије и расправе које у много чему иницирају и нови, модерни критички дијалог о епохалним поетским пројектима српске књижевности.

ФИГУРЕ ЧИТАЊА
ФИГУРЕ ЧИТАЊА
Снежана Милосављевић Милић
прво издање, 2013, 13,5 х 20 цм, 284 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1724-3
1.100,00 РСД
935,00 РСД

„Велику бројност и жанровску разноврсност савременог српског романа с краја XX и почетка XXI века карактерише блиска веза са стварношћу, односно тематизација актуелног историјског тренутка. То најпре указује на веома малу дистанцу, или боље рећи, на непостојање дистанце према збива њима и времену о којима се у роману говори. Усаглашавању све та фикције и збиље доприноси и непосредност ауторовог доживљаја који постаје исходишни моменат приповедања. Без обзира на то да ли је сведок или учесник збивања, као и на то кроз какве облике искуства је посредована сазнајна раван референцијалног, аутентичност и документарност књижевног дискурса садржана је у сазнању да нам писац саопштава оно што му се дешава / што нам се дешава. Импликације овакве субјективности су вишеструке и захватају, како формално-наративне тако и идејно-идеолошке аспекте романа. У прилог томе можемо поменути честу употребу наратора, то јест приповедача у првом лицу као јунака који казује причу, то јест чија се прича презенту је неретко у облику дневничких записа или у епистоларној форми."

Снежана Милосављевић Милић

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС