БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција НОВА СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ 18—20. ВЕКА

УРЕДНИК: Гојко Тешић


Антологијски избори из српске књижевне, уметничке и културне баштине (аутори, жанрови, феномени, врсте итд.) недостају у модерном научном приступу; боље рећи, презентовање непознате и ретке, тешко доступне грађе за школске и студијске сврхе иницирало је покретање ове колекције у више тематских целина (то ће бити назначено ликовно-графичком опремом).

НАРЕЧЕННО
НАРЕЧЕННО
Кратке прозне форме
Ђорђе Марковић Кодер
приредили Сава Дамјанов и Весна Малбашки Пуповац, прво издање, 2011, 12 х 18 цм, 144 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0721-3
49,50 РСД

Проза Ђорђа Марковића Кодера (1806–1891), као и његово песништво, представља једну од најоригиналнијих и најиновативнијих књижевних појава у српској (и не само српској!) књижевности XIX века. Од кратких лирско-поетских фрагмената (песама у прози), па све до сасвим развијених наративних целина (кратких прича), Кодеров прозни свет одликују непоновљива бујна митолошка имагинација, фантастика и говор симбола, све то наравно дато у својеврсној језикотворачкој шифри која представља специфичну ознаку целокупног његовог стваралаштва. Прозни текстови овога писца инкорпорирани су у његове спевове или као њихов интегрални део или у виду „Разјасница“ које су особени коментари спевова. Кодерове прозе могу се исказати као мистично-заумне приче какве наш романтизам (за разлику од европског) није неговао, које су отвориле врата симболизму, авангарди и постмодернизму.

Сава Дамјанов је редовни професор Српске књижевности XIX века на Филозофском факултету у Новом Саду, а Весна Малбашки Пуповац је професор српске књижевности.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС