БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ПРЕСЕК/ВЕЛЕРЕЧ

УРЕДНИК: Гојко Тешић


Колекцију чине ауторске студије и монографије, расправе, потом хрестоматије, зборници и антологије о појединим писцима, раздобљима, феноменима, родовима и врстама итд. Основна намера колекције је да дâ што целовитије увиде, пресек о појединим ствараоцима и темама, тј. да исправи велики недостатак у едукативној сфери (намењена ученицима, студентима и проучаваоцима књижевне уметности).


ПРЕ ПРОШЛОСТИ I
ПРЕ ПРОШЛОСТИ I
Александар Петров
прво издање, 2011, 16 х 23 цм, 524 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1020-6
220,00 РСД

Књиге Пре прошлости I и II излазе приближно на стоту годишњицу објављивања првих футуристичких манифеста у којима се, у име младости, снаге, воље, брзине, машина и кретања, унапред одбацивало свако освртање на бивше видике. Али било је и тада мудрих уметника, попут Кандинског, који је у писму Францу Марку јуна 1911. написао да њихов чувени алманах Der Blaue Reiter, као и њихова уметност, мора да буде и „веза са прошлошћу и зрак ка будућности“ (сетимо се Црњанског – зрак само). Данас и будућност и безвременост стичу статус својеврсних утопија, а сва открића науке и све новине уметности и технике као да служе само једном циљу – да не постану (не постанемо) прошлост у смислу празнине, ништавила, да не заврше (не завршимо) у „црним рупама“. Прве текстове у овим књигама писао је пре нешто више од пола века критичар почетник, студент југословенске и светске књижевности на Филолошком факултету у Београду. У учиниоце у згради на београдском Студентском тргу предратни и поратни писци, верни заклетви „обновити се или умрети“, као и њихови тумачи, живи и мртви, улазили су тада кришом, готово непримећени од већине професора и тек препознати од њихових одметнутих ученика. Писани прво у време када се још није наслућивао, а затим и када је почео и догодио се крај будућности друштвене и уметничке авангарде 20. века, текстови ових књига су посвећени и оним делима (мада не само њима) која су опстала – као и разлозима њиховог трајања – и онда када их је изневерило тројство вере, наде и љубави према наслућеном/обећаном земаљском рају или бар неком златном или сребрном човековом (и уметничком) добу. Данас аутор долази до закључка да је садашњост, заједно са књижевним и уметничким делима, у начелу стање пре прошлости. И што добра дела дуже трају, то боље. Али и он зна да није био, а није ни данас довољно отпоран према вери у свануће од наслеђених заблуда чисте и према новим сазнањима и провереним и новим вредностима отворене будућности.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС