БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ТЕМА

УРЕДНИК: Гојко Тешић


Посвећена је најмлађим посленицима књижевне мисли – дакле онима који суверено и оригинално улазе у свет науке. Разне теме из српске и других књижевности представљају стваралачки простор у коме себе проналазе они којима је ова уметност истински стваралачки изазов. Примарни истраживачки простор су јужнословенске књижевности.

БАЛКАНСКИ ШПИЈУН И ЊЕГОВИ НАСТАВЦИ
БАЛКАНСКИ ШПИЈУН И ЊЕГОВИ НАСТАВЦИ
Полифонија и идеологија у адаптацијама Душана Ковачевића
Никола Јанковић
прво издање, 2011, 11 х 18 цм, 176 стр., броширан повез, латиница
978-86-519-1054-1
440,00 РСД
330,00 РСД

У анализи дела опуса Душана Ковачевића који као изворишни текст има драму Балкански шпијун, Никола Јанковић полази од идеја дијалогизма и полифоније Михаила Бахтина, повезујући их са оним правцима модерне теоријске мисли који разматрају проблематику субјекта и његовог односа са идеологијом. Аутор надоградње тих теорија преузима од сувременијих теоретичара, међу којима већина наставља рад француског психоаналитичара Жака ЛаКана. Акценат у анализи стављен је на однос драмског предлошка и његове филмске адаптације, као и на међуоднос текстова, чиме се добива шира слика једног сегмента стваралаштва Душана Ковачевића.

Балкански шпијун тако демонстрира међуоднос естетичког концепта полифоније и друштвеног концепта идеологије, као и њихову повезаност с проблематиком субјективитета (у лакановском смислу). Урнебесна трагедија наставља тим путем и разоткрива међуоднос партикуларних идеологија у означеном полифонијском простору отвореном у драми и филму, као и однос службеног друштвеног поретка означеног тим партикуларним идеолошким позицијама с тзв. друштвеним реалним, оним што је на први поглед означено као извањско том простору. Професионалац, с друге стране, приказује посљедице друштвене промјене на појединце, као и различите процесе које су као субјекти властитих идеолошких позиција морали проћи у тој друштвеној промјени.

На тај начин, три текста Душана Ковачевића заједно чине неслужбену трилогију која разоткрива идеолошку позадину друштвених промјена у задња два десетљећа 20. стољећа у Србији, што је и главна тема ове књиге.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС