БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ТЕМА

УРЕДНИК: Гојко Тешић


Посвећена је најмлађим посленицима књижевне мисли – дакле онима који суверено и оригинално улазе у свет науке. Разне теме из српске и других књижевности представљају стваралачки простор у коме себе проналазе они којима је ова уметност истински стваралачки изазов. Примарни истраживачки простор су јужнословенске књижевности.

ПОЕТИКА ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА
ПОЕТИКА ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА
Александра Боснић Ђурић
прво издање, 2011, 11 х 18 цм, 180 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-0926-2
473,00 РСД
402,00 РСД

Философију паланке могуће је и на почетку 21. века читати и препознавати као критику филозофије завршеног света, а Константиновићеву експликацију паланачког духа, насталу тридесетак година (1969) након знамените Поперове студије Отворено друштво и његови непријатељи, управо као теоријску експликацију и детаљну анамнезу затвореног друштва, где год оно било и кад год било успостављено.

Оно што поништава и деконструише баналност као архепринцип духа паланке, поништавајући у исти мах и сваку тривијализацију истинитости и смисла (оваплоћену кроз диктатуру општег, једнозначног и стереотипног), јесте принцип творачке субјективности. Ако као архепринципи духа паланке баналност и надређеност општег бивају поништавани и деконструисани управо снагом творачки субјективног, онда та иста духовна и креативна снага, неутралишући тамновилајетска програмска дејства, истовремено неутралише и сваку склоност нихилизму, баналности и упросечавању вредности.

На питање може ли једном стечено и проживљено искуство механизма духа паланке да нам открије његове хипотетичне облике у будућности, Константиновић одговара констатацијом да филозофија овај дух не може чак коначно ни да именује. Она може само да га објашњава или да га предвиђа и прати као сопствену могућност, као дух трајног провинцијализма и трајни дух маргине, као дух противљења кретању, али и као дух парадоксално потребан егзистенцији, онако како јој је антитетички потребна спознаја ништавила.

Дух паланке, као дух парадокса, непомирљивих дихотомија и крајње непредвидивих појавности није могуће докрајчити ни уништити – могуће га је, међутим, препознати, деконструисати и деконструкцијом демистификовати…

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС