БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ЗНАК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Знак је нова српска модерна књижевнотеоријска библиотека... Створена је с намером да надомести недостатак капиталних Нолитових библиотекa Књижевност и цивилизација (уредник Јован Христић) и Сазвежђа (уредник Милош Стамболић) и Просветине – Књижевни погледи. Поред појединачних ауторских остварења колекцију обогаћују тематске хрестоматије и антологије теоријске мисли од антике до данашњих дана, потом велики зборници о појединим темама модерне књижевне науке. Посебан сегмент овог пројекта чиниће колекција Словенска књижевна мисао у којој ће бити представљене све словенске културе. Знак ће обухватити неколико серија посвећених најзначајнијим методолошким концепцијама у словенском поетичком простору (руском формализму, чешком структурализму, руској семиотици, Њитранској школи књижевне комуникације итд.), али и остварењима у ширем европском/светском контексту.Колекција Знак постаће тако и антологија модерне словенске/европске књижевне мисли...

БАХТИН, БАРТ, СТРУКТУРАЛИЗАМ
БАХТИН, БАРТ, СТРУКТУРАЛИЗАМ
Андреа Лешић
прво издање, 2011, 13,5 х 20 цм, 372 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-0931-6
99,00 РСД

Основна теза ове књиге је да је књижевност јединствени когнитивни медиј за процесуирање друштвене, културне и језичке комплексности или, ако читалац више воли поетичније дефиниције, ментална мрежа којом се лове свјетови. Кроз анализу идеја Михаила Бахтина и Ролана Барта (а у контексту структурализма широко схваћеног као дијете коперниканске револуције које проучава структуре односа унутар културних система који дају смисао нашем доживљају свијета, организују наше разумијевање и нуде моделе за понашање) она учествује у когнитивно-поетичком пројекту оживљавања концепције књижевности као партикуларног, дистинктивно-когнитивног алата који, управо због те своје способности да моделира комплексност друштвених свјетова, може бити и моћни метод идеолошког поробљавања и средство менталног ослобађања. Уз такву поставку основне тезе, ова књига садржи у себи неку врсту вишеструког фокуса када је посриједи појам структурализам, третирајући га и у оном сасвим уском значењу које су прославили француски структуралисти шездесетих година, и као шири покрет који у себе укључује и касни руски формализам, прашки структурализам, совјетску семиотику и француски постструктурализам, али и као општу поставку тезе да су књижевност, мит и идеологија средства којима наш ум организује разумијевање свијета и одређује наше понашање у њему.

(А. Лешић)

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2019 — Службени гласник РС