Ево најзад састављен и први пут представљен амбициозни пројект Ролана Барта: пројект који је пратио, кроз историју човечанства, процес спорог гомилања трага писања, од монументалног знака, гравиране или сликане материје, до састављања текста, текстова, до искрсавања читања, читаоца, уживања у читању. Написани у времену између 1971. и 1973. године, компоновани у виду рубрика и параграфа, следећи хомогену схему, Задовољство у тексту и Варијације о писму имали су различите судбине: док је први одмах упознао велики успех, други, намењен једној од италијанских колекција, био је објављен тек постхумно, у Бартовим Сабраним делима. Читати данас оба ова текста, онако како су у овој књизи историјски реконструисана и онако како су била замишљена, значи пронаћи разлоге једне „бесконачне праксе“: праксе памћења писма и оданости писму. У томе је можда, пре него у пролазном ројењу знакова на рачунарским екранима, последња химна тексту као „неизбрисивом обележју“ једне цивилизације, химна оданости писару и слободи читаоца.
(Карло Осола)
