БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ЗНАК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Знак је нова српска модерна књижевнотеоријска библиотека... Створена је с намером да надомести недостатак капиталних Нолитових библиотекa Књижевност и цивилизација (уредник Јован Христић) и Сазвежђа (уредник Милош Стамболић) и Просветине – Књижевни погледи. Поред појединачних ауторских остварења колекцију обогаћују тематске хрестоматије и антологије теоријске мисли од антике до данашњих дана, потом велики зборници о појединим темама модерне књижевне науке. Посебан сегмент овог пројекта чиниће колекција Словенска књижевна мисао у којој ће бити представљене све словенске културе. Знак ће обухватити неколико серија посвећених најзначајнијим методолошким концепцијама у словенском поетичком простору (руском формализму, чешком структурализму, руској семиотици, Њитранској школи књижевне комуникације итд.), али и остварењима у ширем европском/светском контексту.Колекција Знак постаће тако и антологија модерне словенске/европске књижевне мисли...

ИЗМЕЂУ МУЗИКЕ И СМРТИ
ИЗМЕЂУ МУЗИКЕ И СМРТИ
Огледи о модернистичкој поезији
Предраг Петровић
прво издање, 2016, 13,5 х 20 цм, 220 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0688-9
660,00 РСД
561,00 РСД

Огледи сабрани у овој књизи посвећени су српским песницима двадесетога века, од Јована Дучића, Владислава Петковића Диса и Милоша Црњанског до Ивана В. Лалића, Љубомира Симовића и Стевана Раичковића. У песничкој артикулацији света и покушају да се језичком имагинацијом пређу границе видљивог простора и искоракне у метафизичко, код већине ових аутора појављује се музика, у различитим манифестацијама, као један од кључних носилаца лирске визије живота и смрти.

Одговарајући на херменеутичку дилему шта читалац поезије мора да зна, Ханс-Георг Гадамер присећа се Панове молитве из Сократовог Федра, којом Пан тражи онолико злата колико разуман човек може да понесе. Тако је и са тумачем, који треба да процени колико у свом читању песме може и мора да понесе. Тај интерпретативни терет знања није нимало безазлен и биће вредан само ако у читању сасвим ишчезне, стопивши се са поетичким и интимним искуством саме песме.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС