БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ЗНАК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Знак је нова српска модерна књижевнотеоријска библиотека... Створена је с намером да надомести недостатак капиталних Нолитових библиотекa Књижевност и цивилизација (уредник Јован Христић) и Сазвежђа (уредник Милош Стамболић) и Просветине – Књижевни погледи. Поред појединачних ауторских остварења колекцију обогаћују тематске хрестоматије и антологије теоријске мисли од антике до данашњих дана, потом велики зборници о појединим темама модерне књижевне науке. Посебан сегмент овог пројекта чиниће колекција Словенска књижевна мисао у којој ће бити представљене све словенске културе. Знак ће обухватити неколико серија посвећених најзначајнијим методолошким концепцијама у словенском поетичком простору (руском формализму, чешком структурализму, руској семиотици, Њитранској школи књижевне комуникације итд.), али и остварењима у ширем европском/светском контексту.Колекција Знак постаће тако и антологија модерне словенске/европске књижевне мисли...

О КЊИЖЕВНОСТИ
О КЊИЖЕВНОСТИ
Џ. Хилис Милер
превела Наташа Марковић, прво издање, 2017, 13,5 х 20 цм, 156 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-2084-7
880,00 РСД
748,00 РСД

Данас трају расправе о томе какву књижевност треба читати, шта је добра, а шта лоша књижевност и да ли ће у ери глобализације и дигитализације књижевност опстати. Али шта је тачно књижевност? Зашто је треба читати? И како? Ово су само нека од питања на која Џ. Хилис Милер даје одговоре у овој бујној књизи. Милер започиње питањем шта је књижевност, верујући да је одговор у снази књижевности да речима створи имагинарни свет. Описује како га је том ставу приволело читање Швајцарске породице Робинзон у детињству. Потом разматра неколико славних писаца који су на тај начин схватали књижевност – од Достојевског, Тролопа, Пруста и Х. Џејмса, до Бланшоа, Дериде и Куција. Успут, Милер објашњава зашто су вредни неки мање познати аспекти ових писаца – Тролопово „сањарење“, занатски реали зам Х. Џејмса и тако даље.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС