БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ЗНАК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Знак је нова српска модерна књижевнотеоријска библиотека... Створена је с намером да надомести недостатак капиталних Нолитових библиотекa Књижевност и цивилизација (уредник Јован Христић) и Сазвежђа (уредник Милош Стамболић) и Просветине – Књижевни погледи. Поред појединачних ауторских остварења колекцију обогаћују тематске хрестоматије и антологије теоријске мисли од антике до данашњих дана, потом велики зборници о појединим темама модерне књижевне науке. Посебан сегмент овог пројекта чиниће колекција Словенска књижевна мисао у којој ће бити представљене све словенске културе. Знак ће обухватити неколико серија посвећених најзначајнијим методолошким концепцијама у словенском поетичком простору (руском формализму, чешком структурализму, руској семиотици, Њитранској школи књижевне комуникације итд.), али и остварењима у ширем европском/светском контексту.Колекција Знак постаће тако и антологија модерне словенске/европске књижевне мисли...

СТАЛНИ ПЕСНИЧКИ ОБЛИЦИ СРПСКОГ НЕОСИМБОЛИЗМА
СТАЛНИ ПЕСНИЧКИ ОБЛИЦИ СРПСКОГ НЕОСИМБОЛИЗМА
Сања Париповић Крчмар
прво издање, 2017, 13,5 х 20 цм, 384 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2041-0
1.320,00 РСД
1.122,00 РСД

Кључно питање односа неосимболиста према сталним облицима, посматрано у  историјском контексту, има значење оживљавања традиције у времену њеног свеопштег одбацивања. Тај процес се сагледава као комплексан и двосмеран. Не само да се, указује се у раду, помоћу традиције мења модерно песништво већ се мења и наше виђење традиције. Стални облици имају емблематско значење, функционишу као знак традиционалног поступка обликовања песме, па се самом њиховом употребом успоставља значење у равни поетичкој. Тако сонет, за који је у раду утврђено да има централни значај међу осталим облицима (терцина, балата, лауда, балада, рондел, рондо, страмбото, сестина лирика, сеста рима, мадригал, канон, сапфијска строфа), код сваког читаоца изазива јаке асоцијације на дела даље и ближе националне и европске књижевне прошлости. Истовремено, употреба сталних облика се јавља не само као знак односа према традицији већ и као срeдство у грађењу израза. Формална ограничења која стални облици постављају део су процеса семантизације, односно структурирања идејног садржаја. Однос рефлексије о стварању и креације показује се не само као комплементаран већ „упоредо живи у есејистичким исказима“. Аналитичка свест о ономе што чине показује се као паралелна уметничком стварању, као део уметничког процеса. У закључку резултат истраживања ситуиран је у раван књижевноисторијску кроз вредновање описаних чињеница: неосимболисти су  иновацијом с ослонцем на традицију створили нове облике изражавања; усавршили изражајне могућности језика; открили нове могућности старих канонизованих облика; развили свест о облику и могућностима конструкције песме.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС