БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ

УРЕДНИЦИ: Наташа Марковић, Гојко Тешић


Интерпретације подразумевају тематски конципирана издања у којима се налазе преводи најзначајнијих текстова о одређеном писцу или неком феномену књижевне уметности. Док издања посвећена стваралаштву одређеног писца сабирају текстове који обрађују историјски контекст у којем писац ствара, најважнија тематска и формална обележја његовог опуса, као и свеобухватна читања његових репрезентативних дела, издања усредсређена на појединачна књижевна дела доносе исцрпна тумачења из перспективе најразличитијих књижевнотеоријских школа. Када је реч о књижевноуметничким правцима и периодима, издања из колекције Интерпретације настоје да пруже дијахронијски преглед њиховог развоја, уједно се осврћући и на одређена формална и садржајна обележја по којима је дати период или правац препознатљив.

ПОЛИТИКА ТРАГЕДИЈЕ
ПОЛИТИКА ТРАГЕДИЈЕ
приредио и превео Александар Стевић
прво издање, 2014, 20 х 24,5 цм, 280 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-1416-7
1.996,50 РСД
1.697,03 РСД

Теза о инхерентној политичности трагичког жанра можда није предмет консензуса, али је зато свакако предмет средишње контроверзе у савременом проучавању трагедије. У ком смислу се може рећи да је грчка трагедија политички жанр и шта уопште значи тврдња да један књижевни жанр врши политичку или идеолошку функцију? На који начин је трагедија условљена друштвеним оквиром Атине 5. века, и посебно институционалним оквиром Великих Дионизија, градског фестивала на којем су трагедије приказиване? Ако се и може тврдити да трагедија покреће витална политичка питања атинског друштва, на који начин она та питања артикулише и у каквој вези стоји са другим савременим дискурсима, укључујући реторику? Да ли трагедија само репродукује доминантну идеологију или је подрива? Како је могуће да драмске представе, које су део државног култа, буду суштински субверзивне? Напослетку, какав утицај друштвена укорењеност трагедије треба да има на методе њеног тумачења?

Десет текстова садржаних у зборнику Политика трагедије, из пера најзначајнијих савремених проучавалаца грчке трагедије, део су дугогодишње полемике о овим и сродним питањима.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС