БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ОСНОВА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Колекција Основа обухвата фундаменталне књижевнотеоријске студије, расправе, монографије, енциклопедијске речнике и лексиконе теоријских појмова, хрестоматије и антологије одређених пројеката и -изама. Чине је три сегмента: књижевна теорија, књижевна историја и лексикографија.У колекцији ће бити представљени и најзначајнији посленици српске науке о књижевности (теоретичари и књижевни историчари)..

МОДЕЛИ И ДИСКУРСИ НАУКЕ О КЊИЖЕВНОСТИ
МОДЕЛИ И ДИСКУРСИ НАУКЕ О КЊИЖЕВНОСТИ
Избор из новије словачке науке о књижевности
Михал Харпањ
саставио и превео Михал Харпањ, прво издање, 2018, 15,7 х 23 цм, 556 стр., тврд повез, латиница
ISBN 978-86-519-2160-8
2.750,00 РСД
1.100,00 РСД

Пред читаоцима је антологија новије словачке науке о књижевности, прва такве врсте и таквог обима на неком страном језику. Сваки антологичар мора да рачуна са одређеним ограничењима која не може избећи. Сам атрибут „новија“ може да означава шири или ужи временски распон. Ову антологију чине текстови који су настајали у временском распону од шездесетих година прошлог века практично до данашњице. Међутим, корени модерне словачке науке о књижевности сежу до тридесетих година прошлог века, откад, у ствари, почиње модернији теоријски и методолошки приступ питањима књижевности и културе уопште. Иницијативе потичу од руске формалне методе и структурализма – да овде поменем само Јана Мукаржовског и Романа Јакобсона (који је у међуратном периоду живео и деловао у Чехословачкој). Руску формалну методу и структурализам је још тридесетих година у Словачкој пропагирао Микулаш Бакош, са којим ова антологија и почиње. Може се рећи да је база избора за ову антологију, у коју је уврштено 37 студија од 30 аутора, био у већој или мањој мери структурализам. Историја структурализма у словачкој науци, такође и у чешкој, била је веома бурна, пролазила је кроз велике осцилације, од одушевљеног прихватања преко идеолошког проскрибовања (педесете године), од ревитализације шездесетих година до поновне негације седамдесетих. Ипак, ова теоријска и методолошка нит није прекинута, мада је само једна од нити у новијој словачкој науци о књижевности. Дијапазон аутора је и генерацијски широк: од Микулаша Бакоша (1914–1972) до Бранислава Худеца (1982–2015), па је разумљиво да се и у текстовима може пратити и ослонац на новије трендове у светској књижевној теорији и методологији, нарочито после отварања према западној науци и лакшег долажења до књига са Запада.

Михал Харпањ

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2020 — Службени гласник РС