БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ОСНОВА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Колекција Основа обухвата фундаменталне књижевнотеоријске студије, расправе, монографије, енциклопедијске речнике и лексиконе теоријских појмова, хрестоматије и антологије одређених пројеката и -изама. Чине је три сегмента: књижевна теорија, књижевна историја и лексикографија.У колекцији ће бити представљени и најзначајнији посленици српске науке о књижевности (теоретичари и књижевни историчари)..

МОДЕРНА ДРАМА
МОДЕРНА ДРАМА
Радован Вучковић
прво издање, 2014, 15,7 х 23 цм, 576 стр., тврд повез, ћирилица,
ISBN 978-86-519-1629-1
220,00 РСД

Књига Модерна драма четврти је део монографије о модерној, претежно експресионистичкој српској књижевности. Њен аутор Радован Вучковић, према речима Предрага Палавестре, један је од најбољих и најзначајнијих савремених истраживача новије српске књижевности, чије су синтетичке студије незаменљиви путокази за научна и критичка истраживања и представљају досад најбољу, најпотпунију и најсвеобухватнију књижевноисторијску систематизацију, без које ce неће моћи написати историја српске књижевности XX века.

Циљ студије је, пре свега, да се типолошки систематизују и опишу грађа и иновацијски квалитети у нашој драми у прве три деценије XX века. Први део посвећен је прегледу значајнијих појава у европским књижевностима које су могле бити подстицајне за наше ауторе, и у њему се испитује њихов одјек код нас. Показујући да се у српској драми манифестују тенденције модерног, које су карактеристичне за време на размеђи два века, јављају разни стилови и драматуршке особености, аутор сматра да је у анализи недовољно изучене драме XX века плодоносније указати на те разноликости, пратећи генезу и преображаје модерног, те да ће таква проширена слика можда ублажити оцену да је у драми мало шта учињено и да је и оно што је створено мале или никакве вредности.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС