БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ОСНОВА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Колекција Основа обухвата фундаменталне књижевнотеоријске студије, расправе, монографије, енциклопедијске речнике и лексиконе теоријских појмова, хрестоматије и антологије одређених пројеката и -изама. Чине је три сегмента: књижевна теорија, књижевна историја и лексикографија.У колекцији ће бити представљени и најзначајнији посленици српске науке о књижевности (теоретичари и књижевни историчари)..

МОДЕРНИ РОМАН ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА
МОДЕРНИ РОМАН ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА
Радован Вучковић
прво издање, 2013, 15,7 х 23 цм, 680 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1627-7
1.980,00 РСД
220,00 РСД

„Појам модерни роман у сталној је употреби од почетка 20. века. Међутим, употребљавао се и раније,у 17. и 18. веку, за дела која су у тим временима била новост. Крајем 19. века синтагмом модерни роман означавана су романсијерска дела створена у оквиру натурализма, доцније обележеног као изразито традиционални књижевни покрет. Честе измене ознака модерно и традиционално за исте појаве сведоче о ритмици књижевних кретања и промена, и о процесима разарања конвенција и успостављања нових на новим основама. Брзина тих промена уочљивија је у роману него у осталим жанровима. Роман, наиме, није никад имао тако стабилну форму као еп или драма чији је канон заснован и описан још у поетикама античког доба и потврђен у време класицизма. Роман је млађи од писма и од књиге, и од почетка свог постојања био је намењен читању, а не слушању и гледању као еп и драма. Отуда изменљивост његове форме.“

Радован Вучковић

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2019 — Службени гласник РС