БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ОСНОВА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Колекција Основа обухвата фундаменталне књижевнотеоријске студије, расправе, монографије, енциклопедијске речнике и лексиконе теоријских појмова, хрестоматије и антологије одређених пројеката и -изама. Чине је три сегмента: књижевна теорија, књижевна историја и лексикографија.У колекцији ће бити представљени и најзначајнији посленици српске науке о књижевности (теоретичари и књижевни историчари)..

НОВИЈЕ ТЕОРИЈЕ ПРИПОВЕДАЊА
НОВИЈЕ ТЕОРИЈЕ ПРИПОВЕДАЊА
Волас Мартин
превела Милена Владић-Јованов, прво издање, 2016, 16 х 23 цм, 239 стр., тврд повез, латиница
ISBN 978-86-519-1664-2
1.980,00 РСД
1.485,00 РСД

У књизи је приказан читав низ новијих теорија приповедања (у некњижевним и књижевним дисциплинама) са циљем да се покаже како оне мењају наше разумевање не само уметничких већ и неуметничких облика у прози, као што су биографија и историјски списи. Дате теорије Волас Мартин упоређује и вреднује помоћу понављања која упућују на исте примере: Срећу Кетрин Менсфилд, Кратки срећни живот Франсиса Макомбера Ернеста Хемингвеја и Доживљаје Хаклбери Фина Марка Твена, и низ прича заснованих на фолклорном мотиву поново плаћеног љубавног поклона.

Мартин у уводном поглављу прво описује теорије прозе које су биле утицајне у америчкој и енглеској критици пре шездесетих година XX века, а затим износи теоријске развоје прошле генерације, у периоду у коме је предмет проучавања наратива стекао међународни и инердисциплинарни значај. Средишња поглавља прате промену од структуралне анализе заплета до обухватнијих приступа наративном дискурсу, реадер-респонсе критике и проблема интерпретације.

Мартин такође посматра формалистичке, структуралистичке и семиотичке теорије у односу на шири контекст традиционалне критике и алтернативних приступа тумачењу. У закључку разматра начине на које наративи могу да превазиђу теорије које се користе у њиховој анализи и тешкоће са којима се критичари и филозофи сусрећу у покушају да одреде термине као што суприповедање и проза. Читав низ тематски подељених библиографија омогућава посебан увид у новије радове из теорије наратива. Због живог и јасног стила књига Новије теорије приповедања биће добро дочекана у круговима свих студената прозе и критичке теорије.

Волас Мартин је професор енглеске књижевности на Универзитету Толедо. Дипломирао је на Оберлин колеџу, магистарску тезу одбранио на Станфорд универзитету, док је диплому доктора наука стекао на Универзитету Лондон.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС